Имајући у виду да одлуку о обавезном ношењу маски нису могли донети лекари, већ политичари и плаћеници фармацеутских корпорација, морам у овом тексту да упозорим на могући чудовишни сценарио, који више уопште није незамислив…

Потпуни распад медицинског система у Србији, али и у већем делу света, само је показао снагу централизованог система управљања преко корумпираних институција на чујем се врху налази СЗО. Међутим, најтежи пораз струке јесте ћутање лекара који под притиском (сем часних изузетака) не смеју да јавно иступе у корист истине. Политичари и корпоративни плаћеници, у Србији окупљени под називима ‘техничка влада’ и ‘кризни штаб’ уништавају сва основна људска права и отварају врата за чудовишни сценарио.

Једна од лекара са листе часних изузетака, др Јована Стојковић, предала је захтев испред покрета „Живим за Србију“ министру просвете у (веома дугом) одласку, Младену Шарчевићу, поводом сулуде одлуке о обавезном ношењу маски за децу у школи:

Трајање: 17:40

Не верујем да ћемо од поменутог Шарчевића дочекати одговор, а ако га и дочекамо – какав би он могао бити од човека који ту одлуку ‘одговорно’ доноси а онда одлази са функције?

Одговарајући на питања о новој школској години, исти тај Шарчевић пре недељу дана није дао одговор на најважније питање: Какав ће бити поступак уколико неко дете на часу кине? Или учитељ…

Фејсбуком кружи текст једне забринуте мајке, Биљане Илић, који треба да погледате:

„Е моји родитељи,

У Немачкој је прекорачена црвена линија – учитељ позитиван на ПЦР тест, сва деца иду у карантин!!!

Да ли мислите да се у Србији ово неће десити??!! Убрзано се граде ковид центри, децу нећете ни да видите. На жалост, ово морам да напишем, тешка срца, да сам на Шизојевом месту и ја бих се тако понашала. Видео човек са каквом фелом има посла, нема отпора, родитељи погнуте главе дају своју децу… Е, сада, ако хоћете да их вратите натраг, мораћете да добро изложите своје небрањене гузице. Дошли смо до таквог нивоа свести, да ће једна мајка пре вриснути што јој је пукао мали нокат на прсту, а платила је надоградњу, или ће татицу да стрефи шлог што је пао на једном тикету у кладионици, него да протресете те испразне главуџе и размишљате о својој деци. Што сте их правили, па нису деца врећа кромпира, па ће нићи и следеће године. Такви какви сте и треба да вас лупе по тинтари. Ви немате осећаја за родитељство – част изузецима. Свака животиња више брине о својим младунцима и брани их животом. Да ли реч једног Шизоја или дрКона више вреди од живота вашег детета? […] Дефинитивно, некима никада неће доћи из задњице у главу. На жалост – већина је у питању. И за крај један савет, свакога дана, пре него дете пошаљете у школу, добро га изгрлите и изљубите, можда ће вам тај загрљај остати као једна лепа успомена… Баш сам сурова. Али душа ме боли због деце… Они нису бирали родитеље…“

Ако и даље сумњате у могућност оваквог сценарија, погледајте шта каже једна Канађанка, Одеса Орлевиц, чији је оригинални видео ЈуТјуб наравно уклонио. Није све у њему чињенично тачно, али кључне ствари које се тичу интервјуа са Терезом Там, подаци о статистици и Оникс документ јесу. Описани сценарио са отимањем деце је исти, а извесно и афера ‘Лавалин’ није само пука проневера неколико десетина милиона долара:

Трајање: 11:58

Одавно је јасно да никаква пандемија не постоји. Ево табеле са подацима за ‘тешко погођену’ Француску:

Ево на линку и текста у коме је графикон објављен и са званичним подацима из Хрватске, где је, погађате, смртност такође мања него прошле године.

Јасно се види да се манипулише тестовима и бројем ‘заражених’, а да број којим се не може манипулисати – смртност, које нема – показује да је све фарса. Овде имате интервју са др Слободаном Рељићем, који чита податке из нашег региона. Свуда је смртност мања него прошле године, а у Републици Српској мања је чак 14% него прошле године:

Трајање: 22:34

И да, онако како он каже, ова лаж се у једном тренутку мора сломити, јер је исувише чудовишна да би се на њој било шта изградило. Али није свеједно колико ће бити жртава ове лажи, нити ко ће бити жртве ове лажи. Хоћете ли поверити децу криминалном систему спремном да вам их отме? Шта ћете учинити уколико се поменути сценарио оствари?