Београд, трг Славија, 22. децембар 2024. Source / Извор: Младен Обрадовић
Тешко је рећи који је скуп био већи, али по ефектима, овај други је изазвао много већу панику у редовима Напредне странке. Најпре зато што су га организовали студенти – група младих људи над којима велеиздајник још нема контролу. А затим и зато што су они, веома мудро, након испостављања захтева одбили да именују представнике на некаквим преговорима, јер знају да је на преговараче онда лако деловати поткупљивањем, притисцима, уценама и претњама. Уместо преговора, тражили су од Јавног тужиоца, Загорке Доловац, да престане да се крије и почне коначно да ради свој посао по питањима кршења устава, велеиздаје и злочина у Новом саду.
Друга тачка за панику била је то што се студентима на Славији придружила и сва она Србија којој је доста бесрамне и очевидне велеиздаје, која нас све брже гура у неминовну трагедију. И народ одлучно није допустио махање заставама ЕУ, као и наступе лажне велеиздајникове опозиције спремне да преузме и разводни протест.
Детаљније снимке и атмосферу са протеста можете видети на Телеграм каналима Евроазија, Уједињени народ Србије, Одесса Zа Победу! и МИ - Снага народа.
Да ли се неко од студената сетио да прочита и примени чувени приручник Џина Шарпа за изазивање обојених револуција под насловом „Од диктатуре до демократије“? Да туче колонијалисте њиховим оружјем? Није више важно. Важно је да су студенти су погодили жицу, јер је велеиздајник одмах сутрадан звао Лаврова, очигледно тражећи помоћ. Из крајње бирократски интонираног саопштења, може се закључити да му Русија ту помоћ није одбила. И у томе је проблем због кога пишем овај текст.
Врх Русије у Кремљу и даље се, нажалост, понаша као да подржавањем велеиздајника подржава и српски народ. То је показала и званична изјава Марије Захарове, портпарола министарства спољних послова Руске Федерације.
А тако нешто одавно више није могуће. Он српски народ уништава, и то му све ефикасније успева управо захваљујући руској подршци! Прича о ‘Обојеној револуцији’ против човека под пуном западном контролом можда се може ‘продати’ руској академској јавности, професорима као што је поштовани Андреј Викторович Манојло, који се бави теоријом и не мора знати реалну ситуацију на терену:
Али Марија Захарова и њен шеф Сергеј Лавров сасвим сигурно знају какво је право стање у Србији. Сетимо се како је Захарова реаговала на потписивање Вашингтонског споразума.
Сасвим сигурно знају и говоре српском народу да их чека борба за правду, што је јасно Захарова рекла и у најновијем интервјуу за тек отворену РТ Балкан телевизију:
[30:05] „Дакле, ово је питање за Србију и Србе. Да ли сте спремни да се борите за правду? И то није само правда него и будућност земље, нације, народа. Или ћете и даље живети у зони удобности.“
И сасвим сигурно знају за „садржајан и добар разговор о свим важним питањима билатералне сарадње“ обављен са Зеленским непуних 48 сати од разговора са Лавровом:
Као и за јавно хвалисање испорукама српског оружја укронацистичкој армији. Као и за, са куповином француских ‘Рафала’, сад већ потпуно отворено увлачење Србије у НАТО.
Очигледно је, дакле, да им он некакав интерес ипак испуњава, чим му и поред свега тога помажу. Да ли је то пробијање медијске блокаде у Европи успостављањем првог руског ТВ програма у Србији и Републици Српској? Не знам. Можда. Али сасвим сигурно се више не може бранити теза да Русија подржава велеиздајничку власт јер подржава српски народ. То се данас искључује. Можете подржавати једно или друго, али оба никако. Нажалост, још увек су ретки гласови из Руских медија који ситуацију у Србији схватају правилно:
Пише: Игор Пшеничников
У Србији се већ неколико дана одржавају масовни протести против председника Александра Вучића. Формални разлог је то што се пре око месец дана у граду Новом Саду срушила надстрешница на згради аутобуске станице. Погинуло је 15 људи, међу којима и деца. Вучића и његову екипу цела Србија оптужује за корупцију. Сад се оптужби за корупцију придружује вечити захтев Срба да не признају Косово (што је Вучић већ де факто учинио) и да се прекине помоћ Украјини. Сви оптужују Вучића да је издао и Србију и Русију и из свих тих разлога траже његову оставку.
Али званична Москва заузима, најблаже речено, чудан став. Пре неки дан, председник Вучић је разговарао телефоном са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом. Потпредседник Владе Србије Александар Вулин је, коментаришући овај разговор, рекао да је разговор председника Александра Вучића и руског министра спољних послова Сергеја Лаврова „разговор пријатеља који се разумеју“. Одмах након тога, званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова дала је веома чудну изјаву да западне земље планирају да дестабилизују унутрашњу ситуацију у Србији, користећи механизме „обојених револуција“ и вршећи притисак на легитимне власти. Ова њена изјава је нашироко објављена у Србији.
Патриотски српски медији збуњени су речима Марије Захарове. „Званична Москва мора да зна да су овакви поступци нож у леђа братском, русофилском српском народу. Што се тиче Срба, морамо што пре разбити све илузије о помоћи из иностранства са Запада и са Истока и схватити да ћемо се морати сами борити за своју слободу“, пише патриотски канал Србин.Инфо у вези са изјавом Захарове, јасно стављајући до знања да су Срби већ очајни и да ће званична Москва коначно схватити да је Вучић издајник.
„Ако Русија настави да игнорише потпуно разумљив однос председника Вучића према њој, […] онда ће се већина национално оријентисаних Срба окренути од ње на исти начин као што се Москва окреће и не види Вучићеву антисрпску политику према Косову“, пише патриотски публициста Драгомир Анђелковић на порталу Безцензуре.рс Кад ће Русија схватити да је Вучић издаје? – пита Анђелковић.
Зашто руске власти подржавају Вучића и праве се да нам је пријатељ? Управо супротно. Зато сам Запад снажно подржава Вучића, а он не крије у ком правцу, супротно вољи свог народа, води Србију.
Вучић је недавно учествовао на самиту ЕУ, који је обухватио и самит земаља Западног Балкана под покровитељством Европске уније. Тамо је усвојена потпуно русофобична резолуција, осуђујући „руску агресију на Украјину“, коју је Вучић свечано потписао. У резолуцији се признаје да је „стратешко партнерство између Европске уније и Западног Балкана важније него икад“. Документ позива на „јединство и солидарност како би се чврсто подржала Украјина и одбранио међународни поредак заснован на правилима“.
Што се тиче конкретно косовског питања, овим документом се Косово и Србија позивају да „нормализују односе“ на основу споразума које су већ потписали „у оквиру дијалога Београда и Приштине, уз посредовање ЕУ“. Односно, Вучић је већ потписао све што се тиче предаје Косова, остало је само да се спроведе. И Вучић је поново потписао ову најновију обавезу да де факто призна независност Косова. И управо то сад узбуђује Србе, који своју будућност виде не у ЕУ, већ у савезу са Русијом. А из Москве Срби чују нешто што, уз сву љубав према Русији, апсолутно не могу да схвате и прихвате. Правимо се да нам је председник Србије Вучић пријатељ, а не непријатељ. Вековима најближи православни народ Европе – Срби, који Русе сматрају својом „заувек браћом“ – ће нам ускоро окренути леђа.
Пун изворни текст на руском: "Предательство Сербии и России": В Белграде молятся на Русских, а им в спину нож
Ситуација је утолико гора што руске медије у Србији воде људи који штите западну стабилократију, а чак и они интелектуалци који су у народу досад доживљавани као родољуби, показују – најблаже речено, непристојну дозу кукавичлука, или што је још горе – директну подршку велеиздајничком режиму.
Имамо примере. Сетите се бившег патриоте Драгослава Бокана. Па несрећни Никола Врзић, који тоне све дубље. У ‘његових пет минута’ директно је слагао како су студентски захтеви испуњени (тиме што је велеиздајник показао неке празне регистраторе), и наравно бранио режим од ‘новог 5. октобра’. Срамно ван поимања, јер то значи да запад помоћу оваквих агената колонијалног режима подваљених руском медију, управља и руским медијима и колонијом званом Србија…
За мене сасвим неочекивано, сејању страха од ‘новог 5. октобра’ прикључио се и професор Слободан Антонић (чије сам текстове донедавно пажљиво пратио) текстом под насловом „Никоме не бити корисни идиот“ који је ужасавајућа мешавина интелектуалног кукавичлука, манипулације и чистог идиотизма. Он најпре признаје да пати од синдрома у народу описаног кроз изреку: „Кога су гује уједале тај се и гуштера боји“, али онда исти тај свој синдром покушава да превали на своје читаоце и учини их кукавицама неспособним за било какав отпор режиму. И у том свом тексту он каже:
Србији свакако не треба смена власти без промене нашег (полу)колонијалног положаја.
Тачно. Али ако га питате како то извести, рећи ће вам – изборима! Као да не схвата да су ‘избори’ у Србији од 2001. наовамо пуки механизам за довођење народа у колонијално ропство! Као да не схвата да чак ни привид избора више не постоји од тренутка кад је 2012. ЕУ честитала победу Томиславу СНС Николићу пре бројања гласова! Као да не види шта се дешавало у Молдавији и Румунији. Као да не види шта се дешавало у Црној Гори. У Француској. И шта ће се десити у фебруару у Немачкој, где је Штајнмајер приликом распуштања Бундестага већ најавио оспоравање резултата због ‘страног мешања’ уколико ‘одговарајућа’ гарнитура не добије ‘изборе’!
Један професор социологије би морао да зна – и да то отворено каже уколико има грам интелектуалног поштења и храбрости – да се из колонијалног положаја не може изаћи другачије него силом! Погледајте Африку!
И тако доживесмо да нам један професор социологије са толиким животним искуством, прича о томе како се налазимо пред стрељачким стројем, ишчекујемо команду ‘Пали!’, али највећа брига – уместо побуне – треба да нам буде хоће ли нас пре стрељања егзекутор још једном повући за нос! Невероватно!
А сав идиотизам ‘интелектуалаца’ уплашених ’обојеном револуцијом’ и новим 5. октобром сажео је непознати аутор у једну кратку поруку на мрежи:
Будалаштине о томе како нам „није потребна смена власти која ће широм отворити врата за аутошовинистички инжењеринг – нова разарања интегративног ткива нашег друштва, још једно дробљење државе и намицање још тежих неоколонијалних окова“ у стању је да искаже само човек који затвара очи пред досадашњим жртвама и гротескним разарањем које је досадашња велеиздајничка и колонијална управа нанела српском народу. Што се дуже буде одлагало уклањање тог народног тумора, жртве и разарања биће све већи.
Тога су студенти постали свесни, очигледно забринути за своју и будућност читавог народа. Као што су постали свесни и да од оматорелих и ухлебљених академика и интелектуалаца никакве користи нема. Зато у овом случају не можемо говорити ни о каквом покушају обојене револуције.
Парафраза: Меша Селимовић о страху
: 1GZQG69sEKiMXKgGw9TcGcUCBoC4sC1ZYp
