Source / Извор: Политички РС магазин
Велеиздајнички режим колонијалне управе на територији званој Србија, довео нас је до самог краја – писмом које су упутили потписници, Макрон, Шолц и Мелони, експлицитно се тражи потпис на признање српског Косова и Метохије као независне државе. А режим је, као одговор, расписао ‘изборе’:
Зашто? Зар су били потребни? Како нису били потребни после два ужасна масакра почетком маја? Или на самом крају истог месеца, после упада оружаних снага терористичке државе ‘Косова’ на српску територију? На који би Србија – кад би била држава – морала да реагује. Државе није било нигде. Или после неуспелог покушаја организованог отпора шиптарском терору крајем септембра?
Дакле, серија ванредних ‘избора’ једноставна је стратегија велеиздаје режима колонијалне управе постављеног у Београду: Најпре се прекрши Устав Србије (као у случају ‘Бриселских споразума’, ‘Вашингтонског споразума’, Охридског састанка…) а онда се огранизују ‘избори’ како би се за велеиздају обезбедио легитимитет – ‘народ нас је изабрао, слаже се с нашом политиком!’ То је прецизно поновљен рецепт којим је Јерменија остала без Нагорно Карабаха!
А сад мала дигресија…
Дуго већ немам никаквих илузија о српској ‘интелектуалној елити’. Ту спада и највећи број тзв. патриотски оријентисаних интелектуалаца који су практично окупирали алтернативне медије. Нисам у томе једини. Слично мишљење о ‘интелектуалној елити’ имају професор Вишеслав Симић и лидер покрета „Светло“, Бранко Драгаш, a ја сам са задовољством пренео и одличан текст који је на ту тему написао господин Дане Чанковић, оснивач Српског Народног Покрета ‘Избор је наш’.
Међутим, сама спознаја стања ‘интелектуалне елите’ не може човека да заштити од непријатних изненађења – пре свега око тога колико ниско та ‘интелектуална елита’ може да падне. У свим тим емисијама на алтернативним медијима они показују да су свесни колонијалног статуса ове територије, велеиздаје, и технологије растурања државе, отприлике на начин како то описује проф. Душан Пророковић:
Али кад треба понудити решење – ‘интелектуална елита’ не уме да смисли ништа осим изласка на изборе које организује колонијална управа! Звучи невероватно да сви ти људи, међу којима има и професора историје, не разумеју просту истину: ниједна колонија никад се није избавила из колонијалног статуса изборима – и никад без оружане побуне!
Дакле, ‘избори’ су расписани, и нико од њих више не поставља питање бирачких спискова, услова изласка на изборе, приступа медијима, па чак их не занимају ни коалиције са другим (макар на папиру) патриотским странкама. А они који су деловали најубедљивије на алтернативним медијима, сад почињу да булазне како ће добити изборе иако још нису сакупили ни довољно потписа за пријаву…
Извор: Ми – Глас из народа
…или дају директну подршку провереном велеиздајнику Вуку Јеремићу који је саучествовао у влади под председником Борисом Тадићем
Ковић, Ломпар, Малагурски код Јеремића. Извор: Словенски Медвед
Тужан је парадокс да најважнији део народа сасвим добро разуме да је у питању велеиздаја, али док држава буквално букти, ‘интелектуална елита’ се чешља…
Као да су сви у Србији замлаћени ‘изборима’ опет пропустили (намерно или случајно) да чују и да реагују на упозорење из Москве:
Извор: Словенски Медвед
И тако нас онај са Андрићевог венца, доведе до Андрићевих времена:
Кукавице, продане душе или корисни идиоти, како год… Ко год изађе на ове ‘изборе’ пристаје и на велеиздају и на њене последице. Коначно ми постаје јасно зашто су тзв. ‘комунисти’ после другог великог рата стрељали ‘цвет српске интелигенције’…
Док гледамо како се на наше очи од шиптарских терориста ствара нови Израел, а од Срба на нашем Косову и Метохији праве се балкански Палестинци, док се јасно назире ‘Нагорно Карабах решење’ за Србе, ‘интелектуална елита’ се забавља ‘изборима’ који ће велеиздајнику пружити легитимитет за завршни корак – потпис – баш онако како је то учинио Јерменски Вучић, Никол Пашињан.
Садашњи пристанак на колонијални статус ‘јер мир нема алтернативу’, симптом је терминалног кукавичлука који увек претходи великој погибији. И није, нажалост, први пут. Кад би бар био последњи… Зато ћемо завршити бесмртним колико и злослутним стиховима Алексе Шантића:
: 1GZQG69sEKiMXKgGw9TcGcUCBoC4sC1ZYp
