„Упоредио сам висину наших награда са америчким, да се златна медаља много више плаћа у Србији него у Америци“ — Синиша Мали, министар финансија у колонијалној управи територије Србије
Можда се сећате хуманитарног турнира у баскету — За Филипов живот, који је Александар Шапић користио за политичку промоцију? Овај турнир није једини који су организовали момци из смедеревског насеља Милоје Ђак – и данас је у току једна од таквих акција. Зашто у Србији више нема јавног здравства које би деци могло да обезбеди лечење? Како то да је некад новца за дечје здравство било, а данас га нема? Ево једног професионалног обмањивача који ће вам објаснити да је важније финансирати спортисте на бизарним фашистичким журкама од заштите здравља српске деце:
Затим ће од четрдесете године старости, свим тим освајачима медаља ‘држава’ исплаћивати спортске пензије, иако су они већ финансијски збринути током каријере, и савршено способни да раде неки користан посао у наредних 20 година. Треба ли вам таква ‘држава’? Још мало је Мали стигао да се наруга народу у својој изјави:
Мали је за Тањуг рекао да је држава појединим нашим освајачима већ исплатила награде за освојене медаље у Токију и додао да већу подршку могу да очекују и наши освајачи медаља у математици, физици…
„Ми већ имамо награде и за њих. Ово је био подстрек пред саму Олимпијаду, одлука председника Вучића је била да додатно мотивише наше олимпијце на још веће успехе“, рекао је Мали и честитао свим спортистима.
Додао је да и подршка коју Србија даје за медаље показује колико је наша држава данас јака и стабилна.
Овако бесрамно објашњење куда иде новац од пореза нажалост неће узбудити грађане све док на њих не дође ред да потраже себи лека. А кад се већ сами разболе, или кад им неко у породици оболи, тад неће имати снаге или времена за протесте против гњида као што је овај ‘министар’, јер ће морати да просе за помоћ преко СМС-а. И тек тада ће им бити јасно колико је финансирање олимпијског спорта учинило ‘државу јаком и стабилном’.
Ето тако се разара анестезирани народ и његова држава. Буђење из такве матрице нажалост увек завршава трагично…
