Господин Дане Чанковић са кћерком на великој београдској литији 11. септембра 2022.
Већ дуже време у својим текстовима покушавам да објасним куда води развој догађаја у Србији. Линкови се налазе на крају текста. Такође покушавам људима да објасним једноставну истину – што дуже акција буде одлагана, то ће последице бити трагичније. И врло често добијам од читалаца једноставно питање: А ко ће да се прихвати акције?
Данас вам са задовољством на увид дајем текст човека који је представник оног дела народа који ће се акције прихватити – то је господин Дане Чанковић, рударски инжењер из Републике Српске и оснивач Српског Народног Покрета ‘Избор је наш’.
Текст је уз мање уредничке измене приређен за постављање на блог по одобрењу аутора.
• Интелектуалци су годинама најављивали свијетлу будућност ЕУ, а Сељак зна, прије него што ми уђемо у ЕУ, она ће се оваква каква је распасти.
• Интелектуалце је изненадио рат у СФРЈ, изненадило мирно рушење Берлинског зида и распад СССР-а, закључивали су да ће Русија бити другоразредна, чак не ни регионална сила.
• Послије су неке плашили да Путин хоће да обнови СССР, а Сељак зна да он обнавља Руску царевину и да Русија води најмудрију политику у задњих 300 година.
• Русија ће створити ону страну која ће спасити човјека и предводиће човјечанство у стварању праведнијег свјетског друштва.
• Занимљив би био одговор зашто су се интелектуалци помирили са лажима
Поред духовног задовољења, здрава храна, вода и кров над главом, а Србија, српски народ иако имају одличне предуслове да испуне те основне потребе, може бити гладан. Велике силе хоће велике сукобе, ратове… Петнаестак година пишем о овим темама (линкови на крају текста). Овим текстом не усмјеравам пажњу на државу. Она нека ради свој посао. Догађаји ће је натјерати на то. Жеља ми је, Богу се молећи, да обичном човјеку Сељаку (због његовог значаја пишем великим словом) дам подстрек да се покрене, мотивише, да без обзира на све потешкоће производи здраву храну, сачува аутохтона сјемена и благо (краве, овце, козе), да га води идеја „Побиједимо кризу радом, радујмо се и радимо“. Сваки Сељак, домаћин са вишечланом породицом који производи здраву храну и сачува аутохтона сјемена и благо, непроцјењиво је важнији за државу и народ од хиљаде интелектуалаца, који су наишли на „скретницу“ и кренули погрешним путем, а при томе су своју дјецу послали на школовање на Запад, а која се многа од њих неће вратити. Новац за школовање у иностранству обезбијеђен је радом таквих интелектуалаца, који је често наносио штету општем, државном и народном интересу.
Шта ако постоји „скретница“ коју не примјећују многи интелектуалци, аналитичари и политичари која их одводи на погрешан пут и због чега погрешно закључују, дјелују и конкретно раде.
Та „скретница“ представља чињеницу да постоји центар свјетске моћи који, иако малобројан, управља свјетским догађајима, финансијским токовима, а циљ им је разарање свих врста суверенитета (држава, народа, религија) и то и политиком „завади па владај“, да загосподаре свим свјетским богатствима, да потчине човјека, сведу га на безличног појединца, анестезирају му душу, па и физички га униште и на крају да створе свог наликчовјека. За то ће користити сва расположива средства, вјештачки изазване свјетске економске кризе (одвијаће се у таласима), вјештачко изазивање глади, разне вјештачки изазване пандемије, подстицање разних болести. У темељу свих његових дјелања јесте лаж. Проблем је у томе што многи интелектуалци вођени материјалистичким поривима и искључиво умним напрезањима, не примјећују постојање таквог центра свјетске моћи (то су за њих теорије завјере), гурају државу у нестанак а српски народ у савремено ропство и губитак историјског идентитета. Зато му отимају Косово и Метохију. Они су прихватили лажну „теорију“. Вјечни су само интереси (материјални). Покушавајући на тај начин довести у питање суштински историјски однос Срба и Руса. Зар нас Србе, Англосаксонци као савезници нису брутално бомбардовали и 1944. године и изазвали огромне жртве и разарања. Евроатлантске интеграције за које се углавном залажу интелектуалци јесу пут који је поплочан можда добрим намјерама, али који води у „пакао“. Откуд таква заблуда интелектуалаца? Можда што управо они на највиши пиједастал стављају разум. А споменути центар свјетске моћи тежи диктатури над разумом, што може представљати највећу опасност за поништење истинске човјекове пироде која је и духовна, осјећајна. Мисао која тражи искључиво разум често је подстакнута од лукавог, и управо преко таквих мисли и разума човјек се највише обмањује, укида му се слобода и покушава одвести у самоуништење. Осим спознаје разумом која носи и добро и лоше али и опасност да та спознаја произилази често из комуникације човјек – лукави, постоји и спознаја Духом која произилази из комуникације човјек – Свети Дух. Шта је добро, а шта зло, прије ћемо осјетити чистим срцем, него што ћемо до тога доћи разумом. Па зар људи разумом могу разумјети религију и Бога, Безгрешно зачеће, Васкрсење, Вјечност. Али зато чистим срцем могу осјетити посљедице вјеровања у наведно. Како разумом објаснити на који начин је створено људско тијело, ум, душа. Зато ће интелектуалац пуно теже предвидјети суштинске, преломне догађаје, којима не претходе конкретне информације и чињенице, него ће то прије урадити Сељак чиста срца.
Интелектуалци су годинама најављивали свијетлу будућност ЕУ, а Сељак, прије него што ми уђемо у ЕУ, она ће се оваква каква је распасти.
Интелектуалце је изненадио рат у СФРЈ, изненадило мирно рушење Берлинског зида и распад СССР-а, закључивали су да ће Русија бити другоразредна, чак не ни регионална сила. Послије су неке плашили да Путин хоће да обнови СССР, а Сељак да он обнавља Руску царевину и да Русија води најмудрију политику у задњих 300 година. Русија ће створити ону страну која ће спасити човјека и предводиће човјечанство у стварању праведнијег свјетског друштва. Знимљив би био одговор зашто су се интелектуалци помирили са лажима. Навешћу:
• Одлазак човјека на мјесец прије 50-ак година, што је било неизводљиво и са садашњом технологијом а посебно ондашњом;
• Лажна пандемија коронавируса, потпуно поновљена превара из 2008-2009, чак и са истим учесницима, на коју су многи такозвани интелектуалци мирно пристали или чак били активни учесници у кампањи насилне ‘вакцинације’ експерименталним и сад већ доказано штетним средством;
• Шта је за интелектуалце боље, пријетња нуклеарним ратом без извршења а која ће дати одређене позитивне резултате, или без пријетње употријебити нуклеарно наоружање као што је то урађено у случају са Хирошимом и Нагасакијем;
Занимљиво је како неки интелектуалци обесмишљавају, можда баш, суштинске процесе, сврставајући их у „теорије завјере“ као и што неке чињенице покушавају довести у питање тако што ће рећи „јел’ и ви то мислите да је Земља равна плоча“. Не, ми никад то не говоримо да је Земља равна плоча, већ…
Уколико се Србија удаљи од Русије и уведу јој се санкције, да ће на тај начин Србија показати слабост коју ће искористити други како би откинули још понешто од Србије. Рецимо, Прешево, Бујановац, Медвеђу, тзв Санџак, Војводину и да у том процесу може доћи до „пилатовског прања руку“ да се одговорност за слабост али и само извршење одлуке о увођењу санкција према Русији пребаци на Владу и Народну скупштину Србије, које онда предсједник Вучић може и критиковати. У овом случају шта год да се деси у питању је колективна одговорност Владе и Народне скупштине. С друге стране, ако Србија покаже снагу, мудрост и јединство онда је могуће да ће велике силе бити спремне понудити задовољење интереса српског народа и прихватити оно рјешење националног питања на Балкану којег српски народ жели.
Некада није тако изгледало, па сам опет писао…
Формираће се двије стране у свијету које ће имати различите системе вриједности, свака страна ће подржавати своје референдуме, а туђе оспоравати.
Ако се не пробуди добар човјек и не смијени владе држава, које су у служби споменутог центра свјетске моћи, доћи ће до хаоса и великих ратова. А у Азији ће бити коришћена свака врста наоружања. И нуклеарна. Људски губици и разарања ће бити огромни.
Трговина Србије са ЕУ чији обим сада износи око 70% од укупне трговине може се помијенити у корист трговине са државама мимо ЕУ.
Текст нема намјеру ни на који начин омаловажити интелектуалце, јер је то и немогуће. Жеља је кроз овај текст, да се подстакне размишљање које је из неуобичајеног угла и које проширује димензије сагледавања живота и народа и државе.
Интелектуалци су врхунски „калкулатори“ и најбоље долазе до изражаја у сигурним временима, у којима је све познато, свака чињеница и онда они могу успјешно да калкулишу са тим чињеницама и износе аргументе, користећи и формулу узрок–посљедице. Међутим они у преломним временима за народ и државу могу изазвати више штете него користи. А управо вријеме које долази је такво. Са собом ће донијети епохалне догађаје спознаје и открића како у друштвеним сферама, тако и у науци и техници и што је занимљиво и у духовној сфери људског живота. Подразумијева се да се у овом тексту мисли да научници и генијалци имају и другу димензију спознаје.
Вашој пажњи препоручујемо и сљедеће текстове:
Овако срочен текст о бескорисности савремених интелектуалаца могао бих мирно да потпишем. Али покушао бих да укратко одговорим на одлично питање господина Чанковића: Зашто су се интелектуалци помирили са лажима?
Морам да кажем – данашња ситуација последица је дугогодишњег ‘рада’ Централизоване Хијерархијске Политичке Матрице на стварању генерације лажних интелектуалаца који ће служити финансијској плутократији. Контролисање финансијског система омогућава изузетно лако обликовање превараната који ће у исто тако финансијски контролисаним медијима бити представљени као интелектуалци. Ову превару бриљантно су разобличили француски физичари Жан Брикмон и Алан Сокал у својој књизи „Разголићени постмодернизам“. Запањићете се нивоом преваре ако будете били у прилици да је прочитате.
Поред ових ‘интелектуалаца’ спремних да продају образ за папириће (веру за вечеру, рекао би народ), постоји друга група интелектуалаца, школована на западу, описана у роману Добрице Ћосића „Корени“. Један син остаје да обрађује земљу са родитељима, а други иде на школе у Француску. Враћа се преобликован по западном моделу, без могућности да се поново уклопи у патријархалну средину из које је потекао… То је прича о програмирању људи који касније, уместо да буду на корист свом народу, служе својим програмерима против свог народа. Тако програмирани, они у циљаној (нападнутој) држави ауторитетом свог иностраног образовања оснивају институте и академије уметности и наука, да би одатле мењали свест народа. Погледајте само шта прича унесрећени председник САНУ…
Најмања је трећа група интелектуалаца: родољуби који су због свог непоколебљивог става изложени прогону, како би више размишљали о опстанку а мање о организовању отпора. Та стратегија застрашивања на територији колоније зване Србија и даље даје изврсне резултате – још увек нема интелектуалца који ће, попут Петра Кочића, превазићи страх и упркос свему стати на чело народа:
„Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас“
Таквим малобројним интелектуалцима одузета је могућност политичког организовања. Тешко ћете данас дочекати новог Светозара Марковића. Али и кад би је добили, данашњи интелектуалци, нажалост, не би имали храбрости да објаве како је тзв. ‘парламентарна (представничка) демократија’ превара којој је поодавно истекао рок, јер би тиме отворили непријатно питање: Шта је онда остало?
Србија је на судбоносној раскрсници и господин Чанковић потпуно исправно именује Сељака као спасиоца. Могли бисмо исто тако навести сваког ко својим радом ствара нову вредност. Српски Сељак свакако је симбол славе некадашње државе, јер је на њему лежало и Душаново царство, и пробуђена Србија ослобођена османског ропства и победничка Србија с почетка двадесетог века. То је једина снага која може обновити државу. Али, опет нажалост, за обнову неће бити довољан само њихов вредан рад. Та снага ће се неминовно пробудити због тога што је инсталирани механизам Централизоване Хијерархијске Политичке Матрице срачунат да свима одузме резултате њиховог рада, а на крају и сам живот како би спречили побуну осиромашених маса. На интелектуалце се заиста не може рачунати – побуна ће успети кад се покрену Сељаци, Радници, Занатлије, Рудари… Погледајте Донбас, ко је устао? Прво Рудари.
А кад крене борба, онда је најбоље држати се савета легендарног руског генерала који ниједну битку изгубио није:
informationwar news politics psychology journalism censorship vyb neoxian srpski teamserbia
