Занима вас исход изборног циркуса у колонији званој «Србија»? Најбољи могући исход? Нажалост, није га тешко предвидети…
Колонијом званом «Србија» поново влада «изборна» грозница која људима помрачује ум и скраћује сећање. Сви очекују како ће велеиздајник бити уклоњен с власти, и да ће нам поново бити добро као кад смо «нормално» живели… Нада умире последња.
Дакле, у нашем случају, најбољи могући сценарио био би победа Студентске листе, над злочиначким картелом под вођством велеиздајника А.В. (56), на функцији колонијалног управника током протеклих 14 година. Студентска листа изврсно је изабрана: сачињена је углавном од професора, интелектуалаца и јавних личности које се досад нису компромитовале у свињцу званом «српска политика». Под идеалним, али фиктивним условима поштених избора, њихова победа ниједног тренутка не би долазила у питање. Реалност је, међутим, сасвим другачија: Нити ће у колонији поштених избора бити, нити су они важни. Да објаснимо на примеру:
Верујем да су добри, поштени људи и да су им намере о побољшању живота у Србији искрене. И претпоставићемо, дакле, да ће они успети да се изборе за места у парламенту упркос несумњивој изборној крађи која се, док ово читате, отворено спроводи. Али све то није важно јер… на том смедеревском тргу, поред историјског Карађорђевог дуда и кандидата студентске листе, налази се и – један банкомат. Шта мислите, ко ће од њих имати највише утицаја на политички живот и уређење у колонији званој «Србија»?
Кандидати Студентске листе имаће утицаја баш колико га има и Карађорђев дуд. У колонији ће о свему одлучивати банкомат!
Питате се како је то могуће? Подсетићу вас.
На таласу народног незадовољствѕ корумпираним политичарима, у Грчкој је 2015. године на изборима убедљиво победила левичарска партија Сириза. Победила је захваљујући обећањима да ће укинути окрутне мере штедње које је ЕУ наметнула како би се Грчка изборила са кризом због државног дуга. На власт је дошао четрдесетосмогодишњи Алексис Ципрас, најмлађи премијер Грчке у последњих 150 година. Са собом је повео изванредног финансијског стручњака Јаниса Варуфакиса, који је на место министра финансија дошао са разрађеним планом за супротстављање условима тзв. трећег програмског економског пакета за Грчку. Нажалост, тај план није могао да буде примењен онолико брзо, колико је брзо реаговала бриселска бирократија. Грчке банке су под потпуном контролом Европске Централне Банке (ЕЦБ) и истог тренутка кад је Ципрас одбио њихове услове, прекинути су сви токови новца у Грчкој. Све је стало. Нико није могао да подигне свој новац, ни плате, ни пензије, ни издржавања, нити је могао да плати «преко жице» новцем који поседује. Људи су бачени у потпуни очај немајући могућност да се изборе за кору хлеба. После само седам месеци, Варуфакис је практично натеран да се из владе повуче. Грчка је све услове морала да прихвати, а заузврат је добила ново одлагање исплате дуга. Ципрас је наредне изборе изгубио. Од великих очекивања није остало ништа, и нова корумпирана политичка гарнитура заузела је позиције бранећи интерес најкрупнијег капитала. Пресудио је банкомат.
А овде? Од Народне Банке Србије остало је само име. То је само мењачница у којој се одређује курс динара везан за евро. Као и у случају Грчке, Европска Централна Банка има потпуну контролу над банкарским сектором у колонији званој «Србија». Шта мислите, шта ће се догодити уколико се кроз изборни циркус пробије неко спреман да се Бриселу супротстави?
Ова предивна деца и њихова духовита кампања разбили су народну апатију и подигли су очекивања на веома висок ниво. Али не сме се заборавити старо правило: Што су очекивања већа, страшнији пад може бити…
Не пишем ово да бих вам одузео наду. Пишем како бисте разумели шта је неопходно предузети. Враћамо се ономе чему нас је историја дуго и сурово учила, и што очигледно још нисмо научили. И што је већ много пута овде речено и написано:
Колоније се не ослобађају колонијалног статуса без револуционарног насиља
Овде ће се оно појавити, не праћено превеликим а неоствареним очекивањима, него тек буђењем инстикта за самоодржањем. Оружана револуција у својој је суштини увек била борба за опстанак. И неће се десити док људе на њу живот не примора. Баш као што каже Кацов Закон у изванредној књизи Артура Блоха: «Људи и народи понашаће се разумно тек кад су све остале могућности исцрпљене.»
Све досадашње грешке, нажалост, не могу проћи без последица. Али кад се најзад будемо дозвали памети, потребно је да разумемо неколико једноставних истина:
● У колонији је колонијална управа само последица колонијалног ропства. А ми смо британска колонија од 1903. Једини «напредак» који је донела «напредна странка» јесте што смо напредовали до мултиколоније, у којој свака грабљивица може да отме оно што је зграбила. Слободе нема док се не уклони узрок, иначе ће се последица стално понављати.
● Слободе неће бити без алтернативног система плаћања међу народом, који не зависи од окупираних и корумпираних банкарских институција, и који неће моћи да буде блокиран. Сетите се и овога: Шта је једино што је Христоса разбеснело? Мењачи новца у храму! Он их је силом – могло би се рећи револуционарним насиљем – истерао. Једини његов насилни акт! Они су се, међутим, 2000 година касније, осветнички вратили. Данашње банкаре није могуће на тај начин отерати. Они су креатори система у коме живимо и власници цркве! Данас их је једино могуће напустити. Наше најјаче оружје против банкара већ постоји, и зове се – биткоин! Промена неће бити могућа док сви не науче како се то моћно оружје користи. Има се одакле учити. Цела једна држава успела је да се извуче из банкарских канџи захваљујући њему. Држава се, сасвим симболично, зове Ел Салвадор – Спаситељ!
● Слободе неће бити док се не прекину дипломатски односи са свим државама које не уважавају Устав Србије, и не признају Косово и Метохију као део територијалне целине Србије.
● Слободе неће бити док се не освестимо и схватимо да смо истргнути из корпуса славјанског народа коме припадамо, и да – увек кад запад говори о «уклањању руског фактора са Балкана» – да смо то ми! Морамо се вратити матици, којој смо ми име дали. Прву заиста моћну славјанску државу направили су на Хелму (који предаторске империје преименоваше у Балкан) Немањићи, и звали је – Расија! Та држава никад није нестала. Само се под налетима освајача померала на исток, и тамо постала највећа и војно најмоћнија држава савременог света. Тамо нам је место!
Колонијалне силе никад не допуштају да се ослобађање спроведе мирно. Ако не може мирно, треба да се угледамо на афричке државе, које су у помоћ позвале Русију, и са своје територије протерале окупационе трупе и амбасадоре колонијалних сила. Данас је Србија најцрња рударска колонија у историји света – 3% рудне ренте и то ако страна корпорација пријави приход – док је у афричким државама које су се побуниле била 5 посто! Тек у том случају можемо се надати да почнемо враћање наших ресурса у народне руке, и да једног дана, као Ибрахим Траоре, председник Буркине Фасо поново отворимо наше руднике злата и наше рафинерије које смо под Титоистима стекли.
Ибрахим Траоре, председник Буркине Фасо. Source / Извор: RT News
Дакле, кад ваша превелика очекивања убрзо после изборног циркуса неминовно спласну, немојте се разочарати, него промените приступ – немојте више пристајати на улогу овце у колонијалном циркусу. Што се дуже чека, цена ће бити већа!
И за крај, још једно важно искуство које се не сме заборавити и које су нам дедови оставили:
Слобода се осваја само кроз колективни напор. Нико не може бити ослобођен у самоћи…
• Озваничено: Живимо у нацистичком свету • Коронапревара: Понуда која се не може одбити • РАТ против популације (Рио Тинто) • Документарац из 2011. године ‘Фармакомафија – Купопродаја здравља’ • Приватизација Института „Јарослав Черни“ • Протести против ковид пасоша • Фалсификовање историје • Шапић и политичка промоција • Одбијање лечења невакцинисаних пацијената – злочин у пракси
• Велеиздаја • Саветодавно мишљење Суда правде у Хагу • Писмо Вилија Вимера Герхарду Шредеру • Вашингтонски споразум • Разваљивање институција и предаја најважнијих националних ресурса • О чистоћи воде на Балкану • Најстарији календар на свету • ТЛН: Уједињена Европа и разједињена Југославија • Судбина Александара
