Прича је премијерно постављена овде, на Стимиту.
* * *
На Митровдан 1898. године велика радост, весеље у кући Јовановића. Димитрију, рабаџији и Кати, копчарки родио се син. Капија отворена, у авлији два бакрача ракије на ватри. Долази народ да честита долазак на свет наследника ове угледне породице. Наденуше му име Миле.
Миле Катин и његов син Радивоје на фијакеру
Кад је мало одрастао у чаршији га прозваше Миле Катин. Највише је волео да буде уз тату. Од малих ногу се упућивао у рабаџијске послове. Узрастао је уз рад и почео да припомаже тати у рабаџијању.
Мајка Ката је волела да јој син јединац изучи велике школе, али Миле није волео школу. Волео је да буде фијакериста. Једног дана стигне из Беча бели фијакер. Купила мајка Ката сину јединцу бели фијакер за пунолетство. Два бела коња упрегнута у бели фијакер. Бечки бели фијакер у Смедереву. Београд је имао само неколико тако луксузних фијакера. Путовало се за Београд лађом, возом, пешке, разним запрегама а они имућнији и фијакерима
Миле Катин, јединац, немирног духа, фићфирић, али вредан на родитеље као млад човек постаје елитни фијакериста. Бели, бечки фијакер му је прекретница у даљем животу. Увек педантан, шармер, лола и женскарош, три пута се женио. У току другог светског рата и после рата помаже му у послу син Радивоје који се касније модернизује и са фијакера прелази на такси возило опел олимпија.
У недељу по михољским задушницима 1978. године Миле Катин се вратио из цркве обучен у стајаће одело са новим шеширом на глави. Породица је за столом, недељом ручају заједно. Деда Миле седи на челу стола задовољан својом глотом. После ручка снаја Дана му принела кафу. Сркнуо је и рекао:
-- Данас, у подне ћу се представити Господу. Син Раде и снаја се погледаше запрепашћено. Знали су да је чича прозорљив и да је предвидео неке важне догађаје.
Миле Катин је предвидео свој самртни час 1978. године. Легао је у кревет, ставио свој шешир на груди и умро. Дуго се у чаршији причало о том несвакидашњем догађају.
Миле Катин