Na političkoj sceni Srbije prisutno je jednoumlje. Srbija je postala vlasništvo jednog čoveka. Taj čovek je sve i on odlučuje o svemu. Institucije postoje samo formalno, u stvarnosti one su podređene njegovoj volji. On državnim novcem kupuje sve što poželi. Glasače, novinare ali i političke protivnike. Mnogi opozicioni lideri, koji su istinski protivnici politike koja je unazadila Srbiju u periodu od raspada Jugoslavije do pada Miloševića, sada su saradnici ovog režima.
Zašto?
Njihov odgovor je da evropska Srbija nema alternativu i da Vučić treba da uradi ono što je najveći državni problem Srbije.
On treba da sa predstavnicima Albanaca uz poserdstvo predstavnika EU, reši kosovski problem.
Naravno rešenje, će srušiti snove svih onih koji i dalje misle da je Kosovo deo Srbije.
Pitanje koje se nameće glasi: Šta posle?
Da li možemo do članstva u EU sa Vučićem na čelu?
Da li u EU ima neka država sa autoritarnim režimom?
Jasno je da borba za demokratiju tek predstoji, ali i da neće trajati kratko. Najnoviji protesti nameću određene zaključke.
Prvo, količina otrova u vazduhu izbačena u vidu suzavca, ali i sva brutalnost policije, pokazuju da će se vlast braniti svim sredstvima.
Drugo, na protestu su bile i desničarske organizacije koje Vučić uspešno kontroliše kad god poželi. Ogranizacije koje sigurno nisu bile ispred skupštine zbog demokratije.
To pokazuje da postoji mnogo problema.
Prvo, Vučić je naredio nekim desničarima da namerno izazovu incidente.
Drugo, prisustvo Boška Obradovića među onima koji se bore za odbranu institucija i za evropske vrednosti. On je desničar, desničar koji je pre nekoliko meseci divljao, upadao u zgradu predsedništva, u zgradu televizije. On je pokazivao da ne zna šta hoće. Njegova politika je put u ambis.
Nažalost on je deo onog što se zove Savez za Srbiju. Uzalud su ugledni članovi Demokratske stranke upozoravali da se sa njim ne može ni praviti savez ni rušiti Vučić.
Neko drugi je odlučio da može.
I možemo li sad dokazati da su desničari koji su sukobima sa policijom obesmislili protest Vučićevi, odnosno da nisu Boškovi.
Vučić je zadovoljan razbio je protest, i ujedno je pokazao protivnicima da će još mnogo suzavca morati da progutaju ako misle da ga sruše.
Da li su neki zaključak izvukli oni plitičari koji su narod izveli na ulice?
Kako će postupati u budućim protestima, ako im je cilj da sruše Vučića. Ako i oni nisu njegove marionete.
Goran
