Košarkaši Reala postali su prvaci Evrope. Najpre su u polufinalu pobedili svog velikog protivnika, ekipu Barselone, a u finalu veliki Olimpijakos. Protiv Barselone tragičar je bio njen najbolji igrač, Nikola Mirotić. On je bio taj koji je morao da iskoristi izostanak Deka, Poarjea, kao i nedostatke (na poziciji 4) fizički inferiornijeg Hezonje. Uz to on je imao i kvalitet koji je trebao da napravi razliku. Na žalost Nikola je za tri poena šutirao 7:0 i postigao je samo 2 poena. Utakmicu su rešili Rodrigez i Ljulj. Oni su još jednom pokazali svoj kvalitet, ali ogromno iskstvo.
U finalu Olimpijakos je bio bolji briljirao je Saša Veznekov sa 29 poena. Uspeli su i da limitiraju Tavaresa. Na malo više od minut do kraja imali su 4 poena prednosti vodili su čitavo drugo poluvreme i onda opet Rodrigez i Ljulj. Pored godina koje imaju oni mogu da odigraju bar po 10 odličnih minuta. To su i uradili i u finalu i u polufinalu i u odlučujućim utakmicama protiv Partizana.
Košarkaši Partizana mogu da se ponose onim što su postigli, ali i da čitav život žale za prilikom koju su propustili. Ne zbog onog u majstorici, već zbog tuče u koju su se upustili, a koja im je skratila rotaciju i time odredila treću i četvrtu utakmicu. Bilo kako bilo Real je dokazao svoj kvalitet i titula je apsolutno zaslužena. Barselona i Olimpijakos su po kvalitetu na približnom nivou, ali presudilo je iskustvo dvojece majstora košarke, Rodrigeza i Ljulja.
Sve čestitke Realu!
Goran
