Prepoznavanje laganja

Zdravo svima,

danas sam odlučila da napišem prvi tekst na srpskom jeziku i to u cilju unapređenja srpske zajednice na Stimitu @teamserbia. Preporučujem ljudima sa naših prostora da se priključe. 

Pitanja koliko ljudi lažu i koliko su vešti u prepoznavanju laganja spadaju među omiljene teme među ljudima, i to iz više razloga. Prvo, već deca od 3 godine umeju da slažu. Prve laži se sastoje u negiranju otpužbi, ali brzo nakon toga uzimaju formu izmišljanja onoga što se desilo, npr. dete koje je slomilo vazu prvo će negirati takvu optužbu od strane roditelja ali vrlo brzo kako sazreva dete će izmisliti drugačiji scenario. Prema nekim procenama ljudi veoma često lažu. Drugo, laganje je ozbiljan problem u mnogim važnim socijalnim situacijama, npr. prilikom suđenja, carinskih pregleda itd, i pronalaženje načina da se utvrdi ko laže a ko ne smatrao bi se veoma praktičnim pronalaskom. Treće, za razliku od mnogih slučajeva gde ljudi donose sudove a da ne znamo da li su tačni ili ne kod laganja možemo imati objektivan kriterijum na osnovu kojeg znamo da li su procene ispitanika tačne ili ne . 

Ispitavanje laganja ide u dva pravca:

• Jedan pravac ide za tim da se utvrdi koliko tačno ljudi mogu prepoznavati da li neko laže ili ne, i na koje znakove se pri tome oslanjaju. 
• Drugi pravac je pronalaženje u čemu se ponašanje prilikom laganja razlikuje od ponašanja prilikom govorenja istine.

Obično se smatra da se laganje lako prepoznaje. Frojd je jednom rekao :

Svako ko ima oči da vidi i uši da čuje uverio se da nijedan smrtnik ne može da sakrije istinu . Ako su usne neme progovoriće svojim prstima; odavanje curi iz svake njegove pore .

Prema ovakvom verovanju, kao što u dečijoj priči Pinokiov nos poraste kada slaže, tako se i u svakodnevnom životu laganje odaje na način koji pažljivi posmatrač može lako da uoči. 

Međutim, brojna istraživanja pokazuju začuđujuće malu sposobnost ljudi da pogode da li neko laže ili ne. U jednom istraživanju gde su ispitanici imali zadatak da na osnovu posmatranja video-zapisa pogode ko laže a ko ne tačnost pogađanja jedva prelazi nivo slučajnosti i iznosi manje  od 50% .

Još je više iznenađujuće to što među ljudima nema velikih razlika u sposobnosti otkrivanja laganja. Ljudi koji su imali profesionalnog iskustva sa prepoznavanjem laganja ( sudije, islednici, carinici, itd. ) nisu bili znatno bolji u prepoznavanju laganja od "običnih ljudi" ( čak su nekada bili i gori jer su imali sklonost da laganje vide i tamo gde ga nema ). 

Kako objasniti ovakve nalaze? Daje se više odgovora:

• Jedan odgovor je da je životno iskustvo loš učitelj ove veštine. U mnogim situacijama kada se srećemo sa laganjem nismo ni zainteresovani da utvrdimo istinu, nekad smo zainteresovani da je ne saznamo, a i kada želimo da utvrdimo istinu retko kad dobijemo povrtanu informaciju da li smo bili u pravu ili ne, tako da ne možemo da napredujemo u diferenciranju znakova laganja.
• Kao glavni razlog neuspešnosti navodi se to što se ljudi u proceni laganja oslanjaju na znakove koji su pogrešni. Ljudi su navikli da se oslanjaju na pogrešne znakove čitajući pogrešne laičke teorije o prepoznavanju laganja. Zabludu stvaraju i brojni priručnici o tome kako prepoznati laganje u kojima se često navode pogrešni znaci za prepoznavanje laganja.Npr, onaj koji laže manje gleda u oči i manje se smeje. Medjutim, ovo se dokazalo netačnim. 

Koji znaci bi onda bili tačni,tj po čemu se ponašanje onih koji lažu razlikuje od onih koji govore istinu?

Najpre,  ne vidi se zašto bi laganje moralo da bude dosledno praćeno nekim prepoznatljivim znacima, jer laganje i nije neko posebno ponašanje koje bi moralo da ima svoje pratioce. Jedino što je zajedničko situacijama laganja je da lažov veruje  da ono što govori NIJE ISTINA!

Ipak, smatra se da postoje neke specifičnosti u situacijama laganja. 

• Prvo, onaj koji laže je u drugačijem emocionalnom stanju. Uz opšte stanje povećane uzbuđenosti, javlja se strah da ne bude uhvaćen, kao i osećanje krivice, a ova osećanja se prepoznaju u govoru tela. Međutim, pokazalo se da nije dobro osloniti se samo na ove emocionalne znake. Olako tumačenje razlišitih znakova kao znakova laganja može dovesti do pojave poznate kao "Otelova greška" : sumnjajući da ga verna Dezdemona vara ovaj Šekspirov junak je njenu nervozu tumačio kao znake laganja. Istraživanaj pokazuju da nekada i oni koji govore istinu, kada nastoje da druge uvere u to, budu nervozni i emocionalno uzbuđeni kao i oni koji lažu .
• Druga specifićna situacija laganja je u tome što laganje nameće dodatne kognitivne zadatke. Treba konstruisati priču koja nije istinita, upamtiti je, učiniti je uverljivom, proveravati kakav utisak na slušaoce ona ostavlja, a svi ovi kognitivni zadaci dodatno zapošljavaju osobu koja se onda manje sponatano ponaša.

Različita istraživanja izdvojila su neke znake koji se češće javljaju kod laganja, ali treba napomenuti da ovi nalazi nisu značajno pouzdani. Koji se znaci najčešće uočavaju?

U jednoj meta-analizi nađeno je da su lažljivci više širili zenice, delovali su napetije, imali su zategnutiji glas, potignutiju bradu i više su stiskali usne. Vrij navodi da lažljivce odaje više oklevanja tokom govora, više govornih grešaka, kraći i uopšteniji odgovori, nesklad između verbalnog i neverbalnog ponašanja.

Neki sumnjaju da eksperimenti u ovoj oblasti mogu mnogo da pomognu jer se životne situacije u mnogome razlikuju od eksperimentalnih. U eksperimentu neko obično dobije zadatak da laže i on taj zadatak obavlja bez velikog angažovanja. Angažovanje ne bi povećalo već bi smanjilo sposobnost laganja. Kada je veliki ulog u pitanju pojačaće se i emocije i kognitivni napor, ali kako to uraditi u eksperimentima? Ekman je stavljao ispitanike u situaciju da, zavisno od toga da li će ih uhvatiti u laži ili ne, zarade ili izgube novac, što jeste podizalo ulog pri laganju ali ma koji ulog da se u ekperimentu smisli on nikada ne može biti onoliko važan koliko je važan u životnim situacijama. 

Istraživanja pokazuju da među ljudima nema razlike u sposobnosti prepoznavanja laganja ali da postoje velike razlike u sposobnosti laganja. Posebno dobri lažovi su oni ljudi bez razvijenog osećaja krivice. Uspešnije će lagati oni koji su dobri glumci, brzo misle, elokvetni su, imaju dobro pamćenje i snalažljivi.