Посрнули финансијски гуру из Вашингтона у имену Светске банке, поново је похвалио Србију као „земљу са најбољим пословним амбијентом у Југоисточној Европи“, што је (опет) постала крилатица нашег успеха да живимо у сервираној обмани, бар до следеће кризе. Стварност је ипак мало другачија: бирократске процедуре се увећавају, директно као и број нових извршилаца по шалтерима, бироима итд, производња чак и у ИТ сектору се своди на мануфактуру с великим обртом за газде, док девојке и младићи добијају нешто више од државног просека, али кудикамо мање него колеге „преко“, пољопривреда је и даље углавном сировинска база за прераду негде другде… Уместо великих послова модернизације, најпре у инфраструктури, производњи, обављају се скупи захвати оправдавања страних кредита и горепоменуте банке, уместо да се већим запошљавањем и планским усмеравањем развоја дође макар до БДП-а Србије с краја осамдесетих година прошлог века. Замишљени напредак ће највероватније постојати на речима до нових избора, које најављују по потреби за крај ове а неки и за март следеће године. Мрвице са господаревог стола ће помало пасти и на народ, да заборави истину о томе да има најмања примања као „лидер Светске банке“ на Југоистоку Европе.
илустрација: Саша Димитријевић
