"Priroda je jedina knjiga koja na svim listovima nudi mnogo sadržaja."
I ovaj vrh sam osvojila pre par godina. Neću da kažem kada, ne izgleda mi kao da je bilo toliko davno! :)
Bila je jesen i vreme je bilo bas kao stvoreno za planinarenje. Mozda mi je zbog toga ova planina ostala u sećanju kao najlepša na koju sam se popela.
Prvo stajanje, pre Beljanice, bilo je kod manastira Manasija. Manastir je podigao despot Stefan Lazarević. Izgradnja manastira trajala je između 1407. i 1418. godine i odmah po osnivanju postao je kulturni centar despotovine.
Sledeća stanica, Beljanica... :)
Planina Beljanica je jedna od najvećih krečnjačkih planina u istočnoj Srbiji. Na južnom delu se nalazi vrh od 1339 metara visine.
Do vrha smo uživali u prirodi. To nam je i olakšalo penjanje.
Imali smo vremena za odmor i izležavanje na travi. :)
Posle dužeg pešačenja, od vrha nas je delio samo jedan uspon kroz bukovu i hrastovu šumu, koji nije bio ni malo naivan. Odmarali smo se naslanjajući se na drveća.
Još par nezaboravnih vidika...
...i vrh je bio "moj"!
Sam vrh je stenovit, pa se zbog beline stena pretpostavlja da je planina dobila ime.
Posle kratke pauze krenuli smo nazad, gde se nekoliko nas odvojilo od grupe i zamalo zalutalo. Srećom, našli smo put.
Ova planina je takođe poznata po pećinama, a najpoznatija je Resavska pećina dužine oko 4.5 kilometara. Zanimljivo je to da je istraženo nešto manje od 3 kilometra.
Nadam se da sam vam prenela deo mog odusevljenja. Hvala na čitanju! :)