Zova je višegodišnja drvenasta biljka i možemo je sresti kao stablastu i kao žbunastu. Ukoliko ima formirano stablo može biti visoka i do 10m. Raste svuda oko nas. Od pre nekoliko dana počela je da sveta i svuda se oseća njen miris.
Sirup od zove je veoma popularan i pravile su ga naše bake. On je i deo mog detinjstva. Poželeo sam da ga i sam napravim i juče sam to uradio. Nisam hteo veliku količinu, bilo je oko 3,5l ne gustog sirupa.
Međutim ipak tu je mnogo šećera, i poželeo sam da izbacim šećer. Zapravo došao sam do ideje da umesto sirupa napravim sok i da ga zasladim medom.
Nabrao sam 15 cvetova zove i pri tome sam se trudio da budu čisti (bez insekata) i pažljivo sam ih brao da bih sačuvao polen koji je na njima.
Cvetove sam potopio u 0,75l hladne vode, a u čaši od 0,25l mlake vode rastvorio sam 5 kaščica meda.
Nakon 2 sata vodu u kojoj su bili cvetovi zove procedio sam kroz cediljku i u nju dodao vodu zaslađenu medom.
U taj sok iscedio sam jedan limun. Dobio sam 1l odličnog prirodnog soka. Siguran sam da ću sutra ponovo uraditi isto. Mislim da ove dane zove treba iskorititi,
Probajte!
Goran
