Gde su nestali insekti ovih dana? Još uvek je vreme prijatno, sunčano i toplo.
Možda su se ušuškali u mekane prostirke od lišća, ukopali u zemlju, ili zavukli ispod kore drveta?
Vatrena stenica, Pyrrhocoris apterus (Linnaeus, 1758)
Pojavile su se još u rano proleće i još uvek su tu.
Velika kolonija na južnoj strani stabla lipe.
Prepoznaju se po svom karakterističnom izgledu.
Crne glave i nogu, sa telom crvene boje ukrašenim crnim geometrijskim figurama, jednim trouglom i sa dva kruga na kratkim krilima, podsećaju na masku.
Ponekad mi se čini da je telo narandžasto crvene boje.
Ovim jarkim, upadljivim bojama one imitiraju otrovne insekte i na taj način se štite od predatora.
Specifično pljosnata gornja površina tela.
Podsećaju na plastične igračke.
Potpuno su bezopasne. Ne napadaju ljude ni životinje, ne prenose bolesti ni parazite.
Stabla koriste kao staništa i ne oštećuju ih.
Uživaju na suncu i u dodiru mekane mahovine.
Zanimljivo je i to da sve generacije žive zajedno.
Neki ne preferiraju sunčane lipe. Vole i hladovinu. Radije bi svoje dane živeli na stablu platana.
Igra skrivanja.
Jedan na jedan.
Neki novi klinci, rekli bismo za nove naraštaje. Nimfa vatrene stenice.
Teško je na stablu lipe ostati sam.
Društvo u svakom tenutku.
Neko bira brisani prostor,
a neko zeleno okruženje.
Osim na stablima možete ih videti na zelenim površinama, na zemlji, i na vodi.
Jesen, 2020.
Nisam ih uznemiravala, posmatrala sam ih i napravila nekoliko snimaka.
Pomisliće mnogi, jednostavne su i toliko slične.
Fascinantne su, rekla bih, otkrijte zašto...
Hvala vam na vremenu koje ste posvetili mojim postovima.
Imajte divan dan!
Srećni bili!
