Jednom, tokom prve godine studija Milica je prošla pogledom preko amfiteatra na predavanju i oči su joj zastale na Nikoli, studentu završne godine i jednom od najboljih studenata. Jednog vikenda Milica i Nikola su slučajno bili na istoj žurci gde su započeli razgovor. Milica je otrkila kako je Nikola jednako topao i zanimljiv izbliza kao što je izledao izdaleka. Nikola je otktrio kako je Milica živahna, inteligentna i privljačna. Do kraja večeri njih dvoje su oktrili kako imaju slična mišljenja o važnim društvenim pitanjima i kako vole iste rekreacijske aktivnosti. Počeli su da se zabavljaju. Četiri godine nakon toga su se venčali.
Pronalaženje partnera sa kojim ćemo deliti život važan je zadatak razvoja odrasle osobe.
Intimni partneri obično se upoznaju na mestima na kojima se kreću ljudi njihovih godina, etničke pripadnosti, socio-ekonomskog statusa i vere. Kada se jednom nađu u fizičkoj blizini, ljudi obično biraju pratnere koji su im slični i po drugim pogledima- u stavovima, ličnosti, obrazovnim planovima, inteligenciji, telesnoj privlačnosti pa čak i po visini. Romantični partneri ponekad imaju komplementare osobine, npr. jedan je društveniji a drugi je rezervisan; jedan je radoznaliji i traga za uzbuđenjima dok drugi više voli rutinu i doslednost. Kada te razlike dopuštaju svakoj osobi da zadovolji svoje lične preferencije i ciljeve, to doprinosi njihovoj kompatibilnosti. Međutim, postoji malo dokaza u prilog ideji da se suprotnosti privlače. Ljubavnici sliče na mnogo načina. Takođe, mnoga istraživanja potvrđuju da sa povećanjem sličnosti među partnerima raste zadovoljstvo odnosom i raste verovatnoća da će par ostati zajedno.
Uprkos tome muškarci i žene se razlikuju prema važnosti koju pridaju određenim osobinama pri odabiru dugoročnog partnera. U istraživanjima sprovedenim u mnogo zemalja pokazalo se da žene veću važnost pridaju inteligenciji, ambicioznosti, finansijskom statusu i moralnom liku osobe, dok muškarci veću pažnju pridaju telesnoj privlačnosti i domaćinskim veštinama. Takođe, žene preferiraju partnere iste dobi ili malo starijeg dok muškarci preferiraju malo mlađe partnerke.
Evolucijska teorija pomaže nam da objasnimo ove nalaze. Žene zbog svog ograničenijeg reprodukcijskog kapaciteta traže partnera sa osobinama koje će osigurati opstanak i dobrobit njihovih potomaka. Zato su žene usmerenije na moć zarađivanja i emocijalnu posvećenost. Za razliku od njih muškarci traže partnerku sa osobinama koje signaliziraju mladost, zdravlje i sposobnost rađanja i brige za potomstvo. Kao sledeći dokaz za ovu razliku, muškarci često žele da odnos brzo pređe u telesnu prisnost. Žene obično pre nego što stupe u polni odnos žele psihološku prisnost- duže vreme da se partneri dobro upoznaju.
Prema alternativnom gledištu socijalnog učenja, polne uloge u velikoj meri utiču na kriterijume za odabir partnera. Muškarci se od detinjstva uče da budu asertivni i nezavisni, a to su pomašanja koja u svetu rada vode ka uspehu. Žene stiču negujuća ponašanja koja olakšavaju brigu o drugima. Potom svaki pol uči o vrednostima drugog pola koji odgovaraju tradicionalnoj podeli rada. Ono što podupire ovu teoriju je činjenica da kod mlađih generacija gde postoji veća ravnopravnost među polovima, žene i muškarci imaju slične kriterijume pri odabiru partnera. Tako npr. ti muškarci stavljaju veći naglasak na finansijske izglede a manji naglasak na domaćinske veštine svoje partnerke. Takođe oba pola nešto manje mare za dob partnera u odnosu na vlastitu dob. Umesto toga veću važnost pridaju brižnosti i ljubavi, tj. zadovoljstvo odnosom.
Uprkos tome, muškarci i dalje pri odabiru partnerke više cene telesnu privlačnost nego žene , dok žene i dalje više nego muškarci cene sposobnost zarađivanja svoga partnera. Dalje, te polne razlike - zajedno sa polnom sličnošću u težnji za brižnim i osetljivim partnerom- karakaterišu i muškarce i žene homoseksualne polne orjentacije. Može se zaključiti kako na odabir partnera utiču i biološki i socijalni faktori.
Odabir intimnih partnera kod mladih ljudi i kvalitet njihovih veza pod uticajem je i sećanja na rani odnos između deteta i roditelja. Na kraju, da bi romansa dovela do trajnog partnerstva mora se dogoditi u pravo vreme. Dvoje ljudi mogu da odgovaraju jedno drugom po svemu ali ako jedno od njih ili oboje nisu spremni na brak tada je vrlo verovatno da će se veza raspasti.
