Овај текст започет је у тренутку кад су на српским терасама затвореници почели да замењују вечерње аплаузе лекарима, протестним лупањем у шерпе против садистичког режима. И наравно, одмах су се јавили „опозициони“ политичари са тезом да је почела побуна. Зашто то није тачно?
Лармање на терасама није побуна, већ прихватање статуса затвореника. Тако се у заворима оглашавају они који не могу да изађу из својих ћелија. То није побуна, већ изражавање незадовољства међу неслободнима.
Семе побуне настаје у тренутку кад народ престане да верује у стравичну пропагандну лаж пројектовану са ТВ екрана и спозна истину. Сама чињеница да људи и даље примају те лажне ТВ информације и већински на улице излазе с маскама и рукавицама, значи да од побуне нема ништа. Нико се не усуђује да поверује оним стручњацима и лекарима који раде директно са оболелима, али којима је приступ корпоративним медијима забрањен, као што је то доктор и професор Дидије Раул, који је све време радио директно са пацијентима.
Као што је то постало очигледно после „подешавања“ цифара смрти од упале плућа и коронавируса у америчком Центру за контролу и спречавање болести (CDC), тако очигледног на ЊИХОВИМ графиконима:
Као што су то на пример, утврдили угледни немачки лекари из самог врха струке, који нису могли да добију простор у корпоративним медијима упркос томе што износе необориве чињенице да је све ово превара застрашујућих размера.
Као што је то урадио др Рашид Бутар, директно оптужујући преваранта Ентонија Фаучија да све време износи лажне бројке о пандемији:
Уколико овај скраћени видео са српским титлом буде био уклоњен, комплетан интервју можете наћи на овом линку, а на енглеском без титла можете га наћи на многобројним каналима.
Ево најновијег примера истине који су изнела двојица лекара из Калифорније, сакупљајући доступне податке из сопствене праксе, и поредећи их са подацима из страних земаља. Доктори Ден Ериксон и Артин Масихи, власници клинике у Бејкерсфилду у Калифорнији, изненадили су новинаре на конференцији за штампу изневши низ убељивих доказа да је изолација потпуно непотребна и штетна, као и да је смртност од КОВИД-19 вируса заправо мања него код сезонског грипа. Пре него што видите њихове бројке, упамтите да је званична процена смртности обичног сезонског грипа око 0,1% – дакле, сваке године, обичан грип убије отприлике једну особу на сваких 1000 оболелих. А сад да видимо њихове податке:
У Калифорнији, међу тестиранима на КОВИД-19, добијено је 12% позитивних резултата. Ако се то екстраполира на 35 милиона људи, то значи да у Калифорнији има најмање 4,7 милиона случајева КОВИД-19. Са 1227 смртних случајева, то је 0,03% шанси да особа у Калифорнији страда од КОВИД-19 вируса.
У држави Њујорк, која обухвата и град Њујорк, наводни ‘епицентар епидемије’ има 39% тестираних Њујорчана који су показали позитивне резултате. Екстраполирано, то је 7,5 милиона случајева ЦОВИД-19 у држави Њујорк. Са 9410 смртних случајева ово је 0,1% шансе, што је идентично сезонском грипу.
Укупно у Сједињеним Државама тестирано је 4 милиона људи (што је изванредно добар узорак), и добијено је 19,6% позитивних резултата на КОВИД-19. Екстраполирано на 325 милиона становника, ово је око 64 милиона људи са КОВИД-19 вирусом у САД, а страдало је 43.545, што је 0,06% смртности. Дакле, 40% ИСПОД границе сезонског грипа.
Резултати су сви у оквиру сезонске епидемије грипа у САД из 2017/2018, кад није било никакве панике, никакве изолације, карантина, полицијских часова нити затварања економија.
Оба лекара су на конференцију за штампу изашла без маски и рукавица, седећи један до другог, без размака од пет метара кога су се држали медијски фолиранти са брњицама. Затим су лекари поредили податке из Шведске, где никаквих мера изолације није било, и Норвешке, где су имали карантинске мере и блокаду економије. Могло би се онда очекивати да Шведска има масовну заразу, а да је Норвешка скоро и нема. То је прича која нам је сервира због чега је затварање било потребно. А ево шта кажу подаци:
У Шведској је забележено 15.322 случајева КОВИД-19 вируса од 74.600 тестираних. То је 21% позитивних на КОВИД-19. Популација од 10,4 милиона дакле има око 2 милиона случајева заразе. На 1,765 жртава то значи само 0,08% шансе да страдају заражени, а само 0,017% шансе међу укупном популацијом (заражени и незаражени) – шест пута мање него код обичног грипа!
Норвешка има 7.191 позитивних на КОВИД-19 вирус, од 145.279 тестираних. То је 4,9% позитивних. То значи да на популацији од 5,4 милиона има око 1,3 милиона случајева ЦОВИД-19. Са 182 жртава, значи да заражени имају 0,014% шансе да страдају, и 0,003% шансе међу укупном популацијом (заражени и незаражени).
Норвешка заиста има мало боље бројке, али статистички безначајне, посебно кад имамо у виду проценат смртности становништва од грипа: На пример, стопа смрти у САД за сезону грипа 2017/2018 била је 0,0186%. После овако очигледних резултата, чак је и један од организатора ове глобалне преваре, СЗО, морала да призна необориве чињенице у односу на Шведску. Оригинални текст на енглеском можете погледати на овом линку.
И све то после јавног изношења да су многе државе лажирале податке о броју жртава од коронавируса (енг.) промене критеријума, и чак фалсификовања статистике које је, на пример, на сајту euromomo.eu уследило после детаљне промене странице и уместо података који су пристизали редовно сваког четвртка, постављања потпуно невероватних, нереалних података о наглом порасту, а онда исто тако наглом паду смртности!
Замислите само – најпречи задатак током пандемије био је да се промени сајт како би се „побољшало визуелно представљање и омогућила већа флексибилност у очитавању података“. У пракси је скала сужена, а подаци за поједине земље жестоко напумпани, што је очигледно свакоме ко је пратио ове табеле од почетка проглашења пандемије. И то никако није могло промаћи незапажено:
„Наизглед, лекари и медицинске сестре широм света питају се зашто више нико не умире од срчаних и можданих удара.
Смрт од грипа и упале плућа такође је склизнула низ литицу.
Изгледа да сви сад умиру само од коронавируса.
Господе. Питам се зашто.“
„Значиииии… изненада имамо огроман пад смрти од упале плућа управо у исто време кад је улетео коронавирус?“
А свакако није могао незапажено промаћи наступ италијанског посланика Виторија Сгарбија у парламенту 25. априла ове године, који показује до које је мере манипулација бројевима одмакла у Италији:
И могли бисмо овако у недоглед с доказима…
Дакле, први услов побуне, семе побуне, мора бити одбацивање лажи са ТВ екрана и потпуно понижавајућих, штетних и садистичких мера владе. Те садистичке мере, како је пренео „Глас јавности“ 28. априла, коштале су живота Џона Сандеа, студента медицинског факултета у Београду из Најробија у Кенији, кога у Београду нико није хтео да прегледа јер – није имао симптоме коронавируса!
Лармање на терасама неће спречити Новартис да сваки пут кад не буду задовољни профитом још једном ошишају овце.
Лармање на терасама неће спречити тирански режим да по налогу СЗО спроведе насилну вакцинацију. Не могу то ни наизглед преостале суверене државе, јер је и њих већ преузео корпоративни (приватни) капитал.
Лармање није побуна, јер овце које лармају на терасама и даље су овце. Опасност овом монструозном поретку прети само од освешћених људских бића, лишених страха и одлучних да казне говеда која су их довела у стање неоправданог страха за живот.
Бакљаде на зградама само су мало наглашенији облик пристанка на ропство, а некажњена шетња присталица владајуће странке у време полицијског часа само су још један очигледан доказ да су „мере заштите здравља“ заправо фарса, и да никакве опасности никад није ни било.
Побуна није ни излазак Дорћолаца на улицу у време полицијског часа…
…који није био никакав протест против мера владе, већ покушај спречавања бучних радова у невреме:
Побуна се дефинише према конкретним корацима…
Побуна би постојала кад би народ почео да избацује телевизоре са тераса, и отровну пропаганду страхом из својих глава. Побуна би постојала кад би они који кажу: „Ма знам ја да је то све превара“ стали иза својих речи, уместо што се преплашено држе иза својих маски.
Побуна би постојала кад би се народ усудио да у време полицијског часа или ван њега масовно ‘посети’ градске скупштине, и захтева тренутно укидање примене нелегалних, потпуно нелогичних, штетних и садистичких мера ограничења слободе, наметнутих без икаквог разумног разлога. Чињеница да нико не сме да изађе из свог стана, показује да сви још увек зуре у телевизоре и верују у застрашујуће глупости које им се свакодневно гурају у главу.
Побуна би постојала кад би народ на изборима посмењивао пацове који се представљају као посланици, а крили су се у својим рупама све док их њихов фараон није позвао да се састану.
Побуну сте могли да видите у Црној Гори, где је народ изашао на литије без позива и организације. Никакве друге организације неће бити, до самоорганизације слободних и освешћених људи. Нажалост, чак су и они у Црној Гори подлегли страху који емитују масовни корпоративни медији.
: 1GZQG69sEKiMXKgGw9TcGcUCBoC4sC1ZYp
