БИТКОИН: Питања и одговори (II) | Ecency

У првом наставку серијала БИТКОИН: Питања и одговори рекли смо да су недоумице о криптовалутама углавном изазване површним посматрањем вести о биткоину, непрофесионалним или чак намерно погрешним извештавањем у медијима главног тока, и предрасудама понетим из свеприсутног глобалног финансијског система преварних папирних фијат валута. Време је да покажемо један пример таквог „извештавања“…

Нагли раст вредности Биткоина у новембру истерао је „стручњаке“ на медијски фронт. На сајту „Крстарица“ појавио се 28. новембра текст који представља оличење свега негативног што смо у уводном пасусу навели. Текст који је потписао извесни М. Д. насловљен је „Валута која ће вас обогатити, а не морате ништа да радите“. Искористићемо и тај наслов и неке тврдње изнете у њему као питања погодна за истинито објашњење природе децентрализованих криптовалута.

Дакле, прво питање могли бисмо формулисати према наслову овако:

Да ли се заиста уз Биткоин можете обогатити не радећи ништа?

Сама идеја аутора да се богатство може стећи нерадом је апсурдна. За Биткоин се итекако мора радити. До њега можете доћи куповином (заменом вредности створене радом), рударењем уз помоћ посебне рачунарске опреме (улагањем у опрему и енергију и одржавањем система), продавањем роба и услуга за Биткоин (класичним радом), а до малих, демонстрационих количина можете доћи и преко фосета, Интернет сајтова који „капљу“ делиће криптовалута уколико сте спремни да извесно време будете изложени гледању реклама (досадно али веома корисно за учење). Ни у једном случају до Биткоина се не долази лако, а камоли нерадом.

Истина је да се Биткоин у почетку, док није вредео много, могао много лакше сакупити, али тад су га скупљали само они који су разумели технологију и који су предвидели његов успон. Сви ти људи, који су га прихватили у раној фази, уложили су поприличан труд да науче шта је идеја децентрализованих криптовалута (баш оно што М. Д. никад није ни покушао), и како се она у пракси реализује. За тај свој труд и понекад ризик улагања капитала, они су данас богато награђени. Али то никако није био нерад. Данас има преко 1300 криптовалута и М. Д. може покушати да изабере једну — и да се тако стави у положај оних који су међу првима преузели ризик. Ако буде изабрао било шта без учења и читања о томе, мислите ли да ће се обогатити? Ја у то сумњам. Богатство никад није било, нити може бити плод нерада.

После неколико рутинских реченица о нараслој вредности Биткоина и Етеријума, М. Д. нам доноси прво „откровење“:

Bitkojn, kao valuta teško je iskoristiva i tek retke trgovine smatraju bitkojn legitimnim sredstvom plaćanja.

Формулисаћемо онда то питање овако:

Да ли је заиста тешко трговати Биткоином?

Може бити. Али не зато што „тек ретке трговине сматрају Биткоин легитимним средством плаћања“, већ зато што смо још на почетку револуције. Није лако зато што сви Биткоин траже а мало њих је спремно да га прода, или да купује за њега. У питању је транзиција у оквиру које Биткоин почиње све више да заузима позицију дигиталног злата као чувар вредности. Нисам приметио да М. Д. критикује злато зато што НИЈЕДНА трговина у свету (ако изузмемо златаре) не прима дукате као платежно средство. Истовремено, нагло се шири мрежа АТМ аутомата где можете разменити Биткоин за фијат новац, и мрежа продавница по свету које прихватају Биткоин — у Јапану је Биткоин легализован и има већ преко 300.000 радњи које га примају. Илон Маск продаје све моделе „Тесле“ за Биткоин, а не одбија га ни за друге своје производе. Треба вам ракетни мотор? Или цела ракета носач?

Overstock.com који прима Биткоин, има највећу стопу раста међу свим онлајн продавницама на Интернету, и расте далеко брже од Амазона и Алибабе. Треба вам нешто треће? Откуцајте у омиљеном претраживачу фразу shop for bitcoin или кликните на линк. Бирајте шта вам треба. Уколико сте спремни да се одрекнете Биткоина.

Сећате се како су српске власти годинама обмањивале своје грађане око увођења уплата из иностранства преко Пејпела? Тај сервис је у међувремену постао сувишан. Сад можете примати уплате из иностранства за свој рад без „учешћа“ државе и банака. Без провизије. И наравно, то отвара бројне могућности за програмере, дизајнере, фотографе, писце, филмаџије… Сви чланови Стимита свесни су да се трговати може и другим криптовалутама осим Биткоина. Овде можете свој рад наплатити у СБдоларима, а затим је тривијално лако претворити ту криптовалуту у Биткоин.

Ако је некоме нешто тешко, то је зато што се није потрудио да научи.

Одмах затим, М. Д. нас „части“ још једним бисером:

Istovremeno, pseudoanonimnost bitkojna i ostalih sličnih kriptovaluta omogućila je tržišta drogom i prodaju ostalih ilegalnih predmeta ili usluga putem interneta.

Ма је ли могуће? „Тржишта дроге“ на Интернету омогућио је Биткоин?

Да ли Биткоин заиста омогућује тржишта дрогом и продају осталих илегалних предмета или услуга путем Интернета?

Да погледамо чињенице. Биткоин трансакције су потпуно транспарентне. Ниједан криминалац их неће користити, јер би тиме буквално оставио своје криминално књиговодство на увид истражним органима. Онај криминалац који би желео да користи Биткоин у по њега безбедним трансакцијама, морао би о њему прво много тога да научи. Онај криминалац који има довољно мозга да о Биткоину много тога научи, неминовно долази до сазнања да је било какав бизнис везан за Биткоин далеко исплативији и мање ризичан од, на пример, продаје дроге. Истог тренутка кад то схвати, он диже руке од криминала!

Чекајте мало, а шта онда користе ти криминалци? Омиљена валута највећих и најтежих криминалаца је (… фанфаре молим …) — амерички долар! Хоћете пример? Прави криминалци држе британску банку ХСБЦ. Та банка је ухваћена у прању новца мексичког нарко картела Синалоа. У периоду од осам година опрали су 700 милијарди долара пребацујући их преко границе Мексика и САД. Процењује се да је операцију за то време главом платило чак 19.000 људи! ХСБЦ се тако добро уходала, да су у Мексику имали испоставу са шалтером чији је облик имао тачну величину кофера који су продавани у локалној радњи, како би достављање новца у коферима текло што брже! Ако знате енглески језик, можете целу причу чути од Андреаса Антонопулоса у предавању под називом „Нове економије“ — тај део почиње на 21 минут и 20 секунди.

Претпоставимо сад нереалну ситуацију да се баш свим криптовалутама искључиво баве само криминалци, а да у доларском свету нема више ниједног криминалца осим оних који држе ХСБЦ. И да погледамо обрт: Све криптовалуте, заједно са Биткоином на челу, за девет година достигле су вредност од — према овом М. Д-овом тексту — „303 милијарди долара до 12.30 сати по америчком времену“. А ХСБЦ је за годину дана краћи рок опрао 700 милијарди долара! Можете ли да замислите стварну пропорцију?

Нисам видео да М. Д. или било ко други из медија главног тока оптужује долар за „омогућавање тржишта дрогом и продају осталих илегалних предмета или услуга ван Интернета“, а камоли да на пример, имплицира забрану долара због тога!

А на крају текста, М. Д. нам доноси истински крешчендо:

Bitkojn nije decentralizovan zato što većinu transakcija beleži i dodaje u nove blokove nekoliko kompanija iz Kine. Nije jeftin zato što procenjena cena jedne transakcije iznosi nekoliko desetina dolara. A nije ni brz zato što čitava mreža može da beleži tek sedam transakcija u sekundi.

Usprkos svim pobrojanim problemima, cena bitkojna iz dana u dan raste i gotovo niko ne zna zašto.

Овако нешто није могуће преточити у питање, јер је гомила бесмислица. Прва реченица показује да М. Д. уопште не разуме ни шта је децентрализација, нити да је она природна последица рада сваког блокчеин протокола.

У следеће две реченице приговара да је биткоин скуп и спор, што указује да је потпуно пропустио месеце расправе о скалирању, рат рачви, активирање СегВита, отказивање СегВита 2х, први тест „Лајтнинг“ мреже… И на крају се чуди што биткоин из дана у дан расте!

Ствари су једноставне — понешто се мора научити. Кад научите, онда није тешко да предвидите кретања. Нико не зна зашто? Ево једног који је знао и пише на српском! Крените од дна стране. Први текстови на српском постављени су на самом почетку године, за осми рођендан Биткоин протокола. Нема их пуно. Ово је такође блокчеин. Може се проверити колико сам пута погрешио.

На крају престаје да буде важно је ли текст овако написан из зле намере или тешког незнања. Важније је да научите да се чувате „стручњака“ који и даље Биткоин називају „биткојн“, као што је М. Д. Има таквих још. Један од њих пише за руски „Спутњик“. И добро је да их по томе можете препознати.