U Beloj Crkvi, malom rađevskom selu sedmog jula slavi se Ivanjdan (dan rođenja Svetog Jovana Krstitelja). Tog dana u selu je vašar. Koliko ta tradicija traje zaista ne znam ali između dva svetska rata ona bila prisutna.
Pogled na crkvu sa mesta na kome je bio vašar
Te strašne 1941. godine vašar je počeo kao i uvek. Onda se pojavila grupa partizana. Pozvali su okupljene da ih podrže, da im se pridruže. Govorili su da su samo oni borci protiv fašizma. Nakon tog ne mnogo dugog govora oni su krenuli ka obližnjoj šumi.
Ubrzo nakon toga, dva srpska policajca, pojavila su se na skupu. Bili su to Milenko Braković i Bogdan Lončar. Oni su građane podsetili da su javna okupljanja zabranjena u ratnim uslovima. Neko je partizanima javio da su se pojavili policajci. On su se vratili i jedan od njih po imenu Žikica Jovanović Španac ubio je i Milenka i Bogdana.
Nakon toga opet su kratko govorili okupljenima i policajce nazivali izdajnicima i fašistima. Porodice su njihova tela sahranili su u susedom selu koje se zove Zavlaka.
Nakon drugog svetskog rata, komunisti su ovo mesto napravili svetim. Ova ubistva pripadnika policije proglašena su herojstvom, a 7. jul je postao dan ustanka. Kafana isped koje su se dogodila ubistva, kasnije je pretvorena u muzej.
Pogled na mesto gde je bio vašar iz dvorišta crkve
Ispred kafane podignutu su spomenici istaknutim komunistima. Sa druge strane porodice poginulih ponižavane su, nije im dozvoljeno da njihove grobove prebace u dvorište crkve. Srbin je pucao na Srbina i to je neko nazvao ustankom.
Tek 2000 te godina crkva je dozvolila da se u njenom dvorištu postave spomenici ovim žrtvama.
Između spomenika je bela tabla na kojoj piše: "Nikada više". Naravno svaki normalan čovek poželeće da se ovakvo bratoubilaštvo ne ponovi.
Fotografije su moje,
Goran
