Ispod bora, na cvetu biljke stidak, velecvetne moračine, (lat. Orlaya grandiflora (L.) Hoffm.), ugledala sam ovu bubu, insekta tvrdokrilca zanimljivog oblika, boje i čudnih geometrijskih šara na telu.
Crno žuta kombinacija, prisustvo u najtoplijem periodu sunčanog dana, izazov, i razlog da završi u ovoj priči.
Ne znam kako da je zovem, nema srpsko ime.
Wasp beetle
Latinski naziv: Clytus arietis (Linnaeus, 1758).
Naučna klasifikacija:
carstvo Animalia -> tip Arthropoda -> klasa Insecta -> red Coleoptera -> porodica Cerambycidae.
Orlaya grandiflora
Clytus arietis živi u Evropi, Sibiru, Alžiru, Jermeniji, Severnom Iranu i na Kavkazu.
Na osnovu mape podataka o rasprostranjenju vrste zastupljen je na teritoriji cele Srbije.
Ništa posebno, ima ih svuda, rekli bi mnogi. I ljudi ima svuda, a ipak su posebni.
Odrasle jedinke imaju telo dužine od 6 do 15 milimetara.
Crno ovalno telo sa žutim poprečnim trakama i geometrijskim šarama, jedan je vid mimikrije kojom se brani od predatora.
Iako pripada tvrdokrilcima, strižibubama (Cerambycidae) za koje je karakteristično da imaju dugačke antene, Clytus arietis ima relativno kratke antene na sitnoj glavi.
Tri para nogu, karakteristike su ove porodice insekata i omogućavaju specifično kretanje.
Odrasle jedinke mogu se videti od maja do avgusta meseca na lišću i cvetovima raznih šumskih biljaka.
Hrane se polenom, cvećem i biljnim sokovima.
Larve se razvijaju ispod kore u listopadnom drveću.
Ponekad se mogu naći u čempresu, kleki, a prijavljeni su slučajevi napada na stabla voćaka, duda, lešnika i oraha.
Žive na deblu i granama.
Na našem području prisutna je vrlo malo, simbolično, i ne pričinjava tehničku štetu stablima.
Ipak, jedna je od 142 fitofagne vrste insekata iz 5 insekatskih redova koje se smatraju štetočinama u bukovim šumama Srbije.
Izvor...
Sve fotografije snimila sam maja i juna meseca ove godine na prostoru južne Srbije, na brdu Hisar, nadmorskoj visini od 350 metara, mobilnim telefonom Samsung A5.
Još jedan insekt koji privlači pažnju svojim izgledom.
Nije ih nikad bilo u ovolikom broju, kao ovog proleća.
Na svakom koraku, skoro na svakom cvetu, nemoguće da vam se ne nađu u vidnom polju.
A prošle godine, skoro da ih nisam videla, jednom sam ih samo slikala.
1. maj 2018.
I ovaj insekt bez srpskog naziva, verovatno zato što ljudi ono što ne vole, ne žele ni da imenuju i zovu.
Latinski naziv: Trichodes apiarius (Linnaeus, 1758).
Trichodes apiarius
Naučna klasifikacija:
carstvo Animalia -> tip Arthropoda -> klasa Insecta -> red Coleoptera -> porodica Cleridae.
Šta traži na cvetu biljke stidak, velecvetne moračine, (lat. Orlaya grandiflora (L.) Hoffm.), na cvetu divlje ruže, geranijuma?
Na osnovu mape podataka o rasprostranjenju vrste ovaj insekt zastupljen je masovno na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine. U Evropi postoji više od 70 vrsta.
Odrasle jedinke ovih tvrdokrilaca imaju telo dužine do 16 milimetara crne ili tamno plave boje sa napadnim, upadljivim šarama crvene boje.
Hrane se polenom, najčešće biljaka štitnjača, štitonoša, iz familije Apiaceae i pčelinjim medom.
Malo je reći, divan. Geranijum.
Slike iz prirode, proleća 2019. godine, snimila sam mobilnim telefonom Samsung A5 na brdu Hisar.
Hvala vam na vremenu posvećenom postu.
Želim vam da uvek imate divne dane.