Uran je teleskopom otkrio Vilijam Heršel 1781. godine. On je na granici vidljivosti golim okom, a njegov plavičasto-zeleni disk nema posebnih karakteristika. Među planetama se ističe po tome što njegova osa rotacije leži u ravni ekliptike, na osnovu čega se pretpostavlja da je možda pretrpeo katastrofalni sudar sa nekim drugim telom. Uran ima oko četiri puta veći prečnik od Zemlje.
Atmosfera
Atmosfera Urana sastoji se od vodonika (84%), helijuma (13%) i metana (3%). Temperatura u gornjoj atmosferi iznosi oko 60 Kelvina(~ -215 °C), na kojoj se vodonik i metan kondenzuju, pa nastaju oblaci od kristala leda. Metan je zapravo i razlog Uranove plavo-zelene boje - apsorbuje žutu i crvenu svetlost. Slabo vidljivi oblaci, odnosno jednoličan izgled planete kada posmatramo sa Zemlje ukazuje na postojanje jakih vetrova koji duvaju brzinama od 200 do 500 km/h
Smatra se da ima čvrsto jezgro od gvožđa i silicijuma, veličine Zemlje. U unutrašnjosti pritisak nije dovoljan da se proizvede metalni vodonik kao kod Jupitera i Saturna, ali ipak, Uran ima magnetno polje jačine Zemljinog - njegovo poreklo nije baš najjasnije. Nema unutrašnje izvore toplote.
Uran ima sistem prstenova koji su otkriveni 1977. godine prilikom merenja njegovog prečnika. Nasuprot Saturnovim, Uranovi prstenovi su tanki i tamni. Čine ih čestice dimenzija oko 1m, veoma male refleksije, njihov albedo iznosi oko 1%.
Do sada znamo za ukupno 27 Uranovih satelita. Prilikom prolaska Voyager-a 1986. godine ustanovljeno je da Uran ima 15 satelita koji se kreću u njegovoj ekvatorskoj ravni, tj. normalno na ravan Sunčevog sistema i svi su plimskim silama sinhronizovani sa rotacijom Urana. Pet je moguće posmatrati sa Zemlje.
Titania i Oberon su najveći i približno istog prečnika - oko 1600km. Ariel i Umbriel imaju dimenzije od oko 1160km, a Miranda oko 500km. Ostali sateliti su manji od 100km u prečniku. Svi imaju nizak albedo i sastoje od prljavog leda, srednje gustine oko 1500 kg/m3.
Za kraj ostavljam na vama da odslušate jednu od Heršelovih simfonija.
Literatura:
- NASA
- Olga Atancković, Opšta Astrofizika
- Wikimedia commons
- UCL Mathematical & Physical Sciences
- JPL/NASA
Prethodni tekstovi o Sunčevom sistemu: Sunčev sistem, Merkur, Venera, Zemlja, Mesec, Mars, Jupiter, Saturn