Uvod u moj život

[English] [German] [Romanian] [Spanish] [Italian]

Sam početak moje priče:

Rodila sam se u Vršcu, a rasla nedaleko od gradića u selu koje se zove Straža. Detinjstvo mi je bilo veoma lepo, puno pustolovina i živelo se drugačijim tempom, za razliku današnjice.

Konačno je počela i škola pa sam krenula prvi razred-:), pohađala sam na rumunskom jeziku a kasnije prešla na srpskom. Tako je prolazilo vreme i upisala sam srednju školu, hemijsku u Vršcu. Bili su to lepi i nezaboravni dani jedne srednjoškolke. Tu sam upoznala i mog muža, Đole-ta (George). Zabavljali smo se oko godinu dana. Po završetku škole i diplomiranja, venčali sme se i otišli u Švajcarsku, tako davne 1995 godine.

Napustila sam svoju domovinu. Ali i sad kad se setim tih trenutaka, nije lako ostaviti sve iza sebe i otići. Međutim, nestabilnost naše zemlje nije davalo neke mogućnosti za neku bolju budućnost mladim ljudima. U Švajcaskoj, živeli smo u malom, al jako lepom i bogatom turističkom mestu koje se zove Zermatt, njega ću vam opisati u sledećim nekim blogovima, kako je tamo i koje lepote on skriva, senzacionalno za videti i posetiti, al ne i za raditi. Ni tamo nije bilo idealno za posao, dosta turizma, hotela ali nije bilo druge mogučnosti za opširnije poslove, ili primer, imati svoju firmu, itd.

Zato smo se preselili u lepom gradu Cirihu (Zürich), za koji mnogi misle da je glavni grad Švasjcarske, al nije, glavni grad je Bern (ako ste ovo znali, zaboravite na ovu zadnju rečenicu ;-)). Tamo smo imali mnogo više mogućnosti za nove poslove i nove uspehe, a pored svih tih obaveza razmišljali smo o porodici. Voleli smo da putujemo, da upoznamo nove ljude i njihove kulture.

Godine su prolazile, pa je tako stigla i 2011 god. kada smo dobili predivnog sina Edian-a i naša se želja ostvarila.

Ali Švajcarska kao država ne omogućava puno vremena za porodicu, a još manje za slobodno vreme, sve se svodi na posao, obaveze i štres - jednom rečiju, prebrzom tempu života i na kraju meseca ostaneš bez daha kad platiš sve račune, pitaš se: „gde si bio i šta si radio?“ jer si zaradio al ti skoro nije ništa ostalo! Sve u svemu nisi se posvetio ni porodici a ni para nema (osim oko 10-15%, koja, tu i tamo može da se stavi sa strane, a 80% i više ode na sve što se mora isplatit), pa i nismo bili zadovoljni takvim životom. Jest da stoji, prelepa zemlja, i sve se sija, al to i košta, tako da smo odlučili sredinom 2017 god. da se vratimo u svoju domovinu, gde će naš sin učiti školu na našem jeziku, a i mi da imamo više vremena za porodicu, i da okrenemo novi list u budućnost.

Sve u svemu mislim da nije sve u parama i da je i naš život veoma bitan i vredan. Život je kratak treba ga maksimalno iskoristiti, jer neznamo šta nas sutra čeka!

Zato svima preporučujem da žive punim plućima i da uživaju u svom životu.

Ovo je moj život opisan u nekim kratkim linijama.

Za sve one koji me budu pratili, a koji nisu imali prilike da dožive nešto slično pridružite se mojim avanturama, u kojima ću sve više ući u neke detalje, u sledećim izdanjima mojih postova.

Biće tu još puno priča o svim doživljajima koje smo doživeli u drugim zemljama koje smo posetili svih ovih godina, kao i mnogo opširnije o Švajsarskoj, jer je vredno opisati njenu lepotu, a pogotovo, ako živite tamo dugo godina, ima puno toga da se isprića, pokaže, kako textom, tako i slikama, video zapisima, itd.