Град Златибор треба одвојити од планине Златибор. Ово је позив да мало проширите видике и оплемените себе. За мало уложеног труда добићете више од очекиваног. Свако, у то сам уверена, на овом путу доживи искуство које ће памтити. И коме се враћа!
Манастир Дубрава се налази на јужним падинама Златибора, 30-ак км од истоименог туристичког центра. Пут је лепо обележен тако да никаквих проблема нећете имати. Већ са магистрале, пратите одвајање ка Торнику(ту већ стоји обавештење о манастиру). Пролазите Рибничко језеро и на раскрсници где се налази јабланичко гробље скрећете ка селу Стубло. Крећете се дивним пределом. Првих година наш долазак у манастир трајао је много дуже но што је потребно јер нас је предео у свако доба године мамио да застанемо и начинимо фотографију.
Било у пролеће...
...лето...
...или јесен...
А златиборске магле су незаборавне! Возаче не треба да плаше јер се она налази у котлинама, а пут вијуга на узвисини.
Као што се видели, после доброг асфалта очекује вас још 12 км макадама. Добар је пут, па се и путничким аутомобилом лако стиже, а ко има џип - не треба да брине. И док уживате у пределима одједном ће вам се указати видиковац. Нисам много пропутовала, али мислим да се овако нешто не виђа често. Просудите!
Некад у магли не можете да га видите...
А некада призор само измами уздах, без речи...
Кањон Увца окружује ово брдо на коме се манастир налази. Да ли случајно одабрано ово место? Живот нас учи да случајности нема, а вера утврђује.
Након овог видиковца очекује вас још само пар километара. Та деоница је најтежа, али решење постоји. Ко се плаши стрмоглавих литица које воде у реку или има нижи ауто може да га остави на платоу пре кривине и стусти се пешака. Ипак, пут је сличан оном до тада тако да се ми нашим аутом спушамо до самог манастира без проблема.
Ову деоницу пута је радила Војска Србије јер је требало да се минира део стене како би се пробио пут до манастира.
И ево, стигосмо до циља. Ми аутом, али планинари и истинити љубитељи природе често довде дођу пешака. Пут води више кроз брежуљке, нема тешких успона, па чух од планинара да овакав вид авантуре називају „ливадарење“.
Као што видите изненађењима никад краја. Манастир Дубрава заправо има две цркве и не зна се која је прича о њиховом настанку занимљивија. У следећем извештају одвешћу вас у далека времена, али и блиску прошлост која ће открити да све што је вредно не може да буде заборављено трајно. Скривено чека - своје време и човека који ће јој вратити некадашњи значај.
