Увек кад видим ове моћне машине, сетим се свог доброг покојног оца који их је волео и у своје време имао један овакав НСУ Претис:
Source / Извор: bolha.com
И кад сам данас испред кафића ‘Кофеин’ затекао велики број моћних машина, помислио сам да је поново у питању нека од добротворних акција српских бајкера великог срца.
Авај, погрешио сам. Скуп је, нажалост, овог пута организован због последњег испраћаја једног од браће на моторима.
Младић се звао Милош Димитријевић, и трагично је страдао у саобраћајној несрећи.
Колико год растанак био тежак, сви смо на овом свету само пролазници… И свако живи онолико колико траје сећање о нама. Милоша има ко да се сећа.
