(NAQOYQATSI) ЖИВОТ КАО РАТ
Станица, тунел.
Стојим, сиједнем, устанем пратећи мисли.
Чекам да одем, одавно то желим.
Прелиставам мисли, забаљам дланове
Да не скупљам зној у коси.
Станица, тунел.
Стојим, сиједнем, устанем пратећи мисли.
Чекам да одем, јер знам гдје желим.
Долази огромни талас.
Носи ме, да се вартим себи.
Тренутак.
Краичком ока гледам на сат у станици.
Видим нема ме тамо гдје желим да будем.
Удахнем и зароним.
Тражећи оком мијесто без хриди,
Гдје нога може стати.
Роним.
Роним, тражећи себе да тражим мјесто.