Čekajući povlačim liniju,
crtam horizont.
Utišane vetrom, vesti
bezbrižno u šetnji, pričaju o tebi.
Sećam se prve stranice,
Čudovišta ispod kreveta,
Mraka sa tavanice.
Lokve, ogledala na cesti
nisu ništa više nego
rasute krhotine zbilje.
Nemirni protestanti srušiće nam grad!?
