Danas smo svi bili na okupu u Loznici. U stvari, tamo smo još od petka , jer smo se pripremali za današnji dan, a to je naša krsna slava Anđeo Gavrilo. Bile smo moja sestra i ja sa porodicom kod mame. Koliko smo bili srećni, toliko smo bili i setni, jer tata nije više živ, a mama je nažalost slepa. Tako pomešanih osećanja , proveli smo i ovu slavu, družeći se, uživajući u dvorištu, cveću, miru i blagostanju.
