Nisi imao sreće. Pa gde da naletiš na lika kome duguješ 😀
Ja se Kotora rado setim i volim da se vratim i šetam po tim ulicama (ne obraćam preterano pažnju na gaće koje vise na konopcima 🙂).
A imam i jednu ličnu anegdotu koja potvrdjuje da ne treba imati pretpostavke...
Bilo je juni, 2013. Iz Kotora je polazio Costa kruzer kojim smo obilazili Jadran.
Kako smo stigli ranije, a kruzer još nije stigao a mi kofere ostavili u apartmanu, prišli smo do ulaza u luku i pitali kršnog brku na kapiji: "Da li je ovda ulaz u luku gde staju kruzeri"?
"Jeste. A što bi vi to, da se slikate? Ajde pustiću vas da udjete kada pristane kruzer, sad će on uskoro, ali samo kratko, slikajte ga i izađite".
"A, ne hvala. Ako će uskoro da pristane, idemo mi po kofere, treba da se ukrcamo".
Izraz njegovog lica, kada je opustio brke, neprocenjivo.
Jbg, mi u papučama, šorcevima i majcama, kao klinci koji su krenuli na bazen, a ne na all inclusive sedmodnevno krstarenje 🙂