U vreme pisanja ovog posta, ja sam bio na Autokomandi, razmisljajući o tom najavljenom činu.
"Da li će se usuditi...".

Pored mene su šetali roditelji sa malom decom, gurali su bebe u kolicima, ljudi su izveli svoje kućne ljubimce, na trotoarima su sedeli mladi ljudi, dobacivali su se loptama, puštali muziku.
Duvali smo u pištaljke i svetlima naših telefona obasjavali nebo...

"A šta da uradi sa uvođenjem vanrednog stanja? Da usmeri policiju sa većim ovlašćenjima na ovakve ljude...?"

Pevao je bolesnik sinoć drugu pesmu, onu koju je trebao pevati drugog ili trećeg novembra... Tih dana je trebao da se pozove na svoju predsedničku funkciju i da pita Vladu zašto ne radi svoj posao.

A da, i da je tada pitao za nadstrešnicu i prozvao Vladu, on ovakav, lopov, izdajnik i lažov, svakako bi trebao da završi u zatvoru uz zaplenu imovine i računa njega i šire familije i kumova.
Sve što je sjebao poslednjih 12 godina, svakako bih mu debelo naplatio...