I čim ugrabe mesto odmah im preko lica padne ona koprena nemoći, jada, penzosti, bolesti, samosažaljenja, patnje, starosti. Do pre par trenutaka bio je kao soko-sivi. Kada bi takav stav imao u svakom trenutku pa taj uopšte ne bi bio star ili bi barem bio kao nagual, kao monah iz manastira Šaolin. Međutim, pravi užas tek sledi kada ovi današnji infantilni mlađi sredovečni postanu stari... Srećom, do tada ću već umreti.
