https://zivotnepoznatogkaraktera.blogspot.com/2018/06/disident.html
Probudi se! Sterilni pogled ka gornjem dijelu sobe postaje jedina orginalna rutina. Kroz dualnu razinu, inata i tvrdoglavosti, izmanevrišemo i postanemo dokon. U najmanju ruku, disident već ustaljeno-normalnom životu. Kako god, dišemo bez da tražimo da nam neko pomogne. To je valjda ustaljeno, a normalno. Svjesni svoje mogućnosti i realizacije iste, prolazimo grejsov period. Odlažemo, a ono se sakuplja. Uprokos tome, ipak čovjek pronađe utjehu. Pronađe zlu istinu - opet će biti dobro. Nije to neznanje, nije to opravdanje.
''Samo zamislite duboko more i bilo koga da se nalazi sa vama. Bilo ko ako vas baci u njega, postat će intezivno teško shvatiti. Plivaš, pokušavaš i uspiješ. Međutim, uspiješ i da shvatiš bol, ali je skloniš da bi sve bilo bolje. Sad izroni iz mora i shvati da i najmanje gurkanje u najplići bazen postaje more. Shvati da gurkanje može više presuditi, nego li sve ono prije''
Iluzija nas goni, a inat podržava. Tvrdoglavost smiri. Svojstveni ekstrakt zna da to nije uredu, ali zbog nedovoljne jačine svog karaktera - ne pobjeđuje. Ono još malo gore, jeste identifikacija ponosa. Ponos se pogrešno definiše i uzima, i postane najefikasniji u slučaju - nisi ti, neću ni ja. To nije ponos. To je ništa. Ponos je kad ne gledaš drugu stranu u vidu reakcije, kad ne donosiš odluku naspram suprotne strane. Ponos je kad ne dozvoliš da ti indoktriniraju. Ponos je sve ono što i ne slutiš da jest.
