Са Острице, и њеног врха са нешто више од 800 метара надморске висине се, ипак, види најдаље. На истоку се расули Борачки крш, Претоке, Радмиловићи и Гружанско језеро. До горњомилановачких села Луњевице и Јабланице, на северу, одавде се планинским путем, стиже за непун сат хода.
Са јужне стране Остре, као природна веза са долином којом кривуда Западна Морава, су брдо Илијак, Мрчајевци и Доња Горевница. Новим асвалтним путем, некадашњим „банским друмом“ брзо се стиже до Ибарске магистрале. Од Мојсиња, још увек парохијског средишта, село дели само дубодолина Кусаје, поток који оживи само за време киша. Из центра Остре званог Грабац, и од сада једине, од некадашње три основне школе, што макадам, што асфалтирани сокаци воде до засеока Добриње и Солинац. У средишту места са око три стотине становника, као да пркоси времену и новим кућама које су никле по околишту, још стоји зграда некадашње Општине коју су пре другог Светског рата својим рукама и личним прилозима подигли мештани и задругари. Близу ње је и нова здравствена станица, изгорели па обновљени Дом културе, мала пошта и три продавнице. Од њих недавно асфалтирани пут на потесу Парлог води у планину, а утабаним путељцима по видним планинарским ознакама, се лако и брзо стиже до стене Соколица. Њена необична камена фигура, висока близу стотинак метара, као идеална осматрачница, окружена густом шумом доминира читавим крајем. На Соколици, вероватно на римским темељима, у средњем веку је изграђено мање утврђење. На то подсећа и запис аустријског путописца Феликса Каница, али и дебео, делимично сачуван, и у скорије време обновљен масиван зид који опасује врх камене громаде. Пећине у подграђу велике стене и некадашње тврђаве су одвајкада привлачиле знатижељне. Кривудави поток Островке дели Соколицу од високе Острице. До њеног врха се из Остре стиже тежим и напорнијим шумским путем. Онај бољи, асфалтирани, је из Вујетинаца.
Исплати се ићи унаоколо, преко Мрчајеваца или Бечња, јер је баш онако како народ каже: преко прече, наоколо ближе. Са врха Острице поглед пута на све стране. Виде се Јелица, Столови, Гледићке планине, Гоч Космај и Авала. За лепог времена Копаоник и Златибор су ту, чини се, руком да их дохватиш. Ако магле не украду поглед, за доброг виђела, како овдашњи људи кажу, виде се и снегом увек покривени Комови.
Чачанин Миле Стојановић, по свему судећи, није једини који је у Остри, у шуми под Соколицом доживео непланирани сусрет са већ поменутим испосником Теодосијем са Вујна, тајанственим чуваром Немањића блага, како га је у романсираној приповеци „Рајко од Расине“, представио историчар, писац и дипломата из доба Кнежевине Србије Чедомиљ Мијатовић. По тврдњи озбиљних људи, исти испосник, и по казивању очевидаца, у овом крају је чешће виђан у периоду између Првог и Другог светског рата, али и касније, уочи неких за Србију важних догађаја, али се о томе мало и нерадо говори.
Да се зна да загонетни Теодосије заиста постоји, али да се и неке друге ствари догађају око загонетне Соколице, сведоче у Остри, између осталих, и у домаћинству покојног Страхиње Белића, каплара И Батерије ИВ Шумадијског артиљериског пука, учесника у Балканском рату 1912, и једног од најбољих земљорадника у читавом крају. Његово и данас узорно и очувано домаћинство се налази скоро на врху Парлога, одмах испод великог каменог сеоског појила за стоку. У изградњу тог појила, после ослобођења од окупатора, мештани су утрошили доста новца и добровољног рада, доводећи воду из планине, али оно данас безводно и пусто само подсећа на време кад је село живело свој пун живот и кад су се на њему, враћајући се из планине, окупљали чобани са великим стадима жедних волова и крава.
Сам домаћин Страхиња, заслужни носилац Ордена Светог Саве из времена старе предратне Југославије, својим бројним потомцима је, осим повеликог иметка и куће грађене 1837, која је сада под заштитом државе, у аманет и на чување је оставио лепу кућну библиотеку и Мијатовићеву књигу „Рајко од Расине“ коју је негде око 1925. донео из Београда. Уз све то, у наслеђе је својој жени Даринки, деци, унуцима и праунуцима придодао и казивање о необичним појавама и догађајима везаним за Соколицу...
