Until two weeks ago, walking was no big deal. We went out and walked around looking for gifts for March 8th…

До пре две недеље, шетња је била обична ствар. Излазили смо и шетали тражећи поклоне за 8. март…

…hanging out in the crowd without social distancing…

…дружили се у гомили без прописаног размака…

…looking for the fitting clothes…

…тражили одговарајућу одећу…

…and walking shoes…

…и обућу за шетњу…

…we were watching 3D slides without a face mask…

…гледали смо 3Д слајдове без маске…

…enjoying the Sun…

…уживали на сунцу…

…and who would say that, just a few weeks later, we would only remember it with sadness.

…и ко би рекао да ћемо се, само пар недеља касније, свега тога с тугом само сећати.

Waiting for a freedom rebelion…

Чекамо на ослобађајућу побуну…

This post is made as a contribution to a photo challenge done in collaboration of two of our members: @tattoodjay hosts a competition called “Wednesday Walk” and @elizacheng’s contest called “Make me Smile”.

Овај текст сачињен је као прилог фотографском такмичењу организованом у сарадњи два наша члана: @tattoodjay домаћин је такмичења под називом „Шетња средом“ а такмичење које води @elizacheng назива се „Измами ми осмех“.