Chess Set design: Dubrovnik Set (Part V) [eng/срп] Дизајн шаховских фигура: Дубровник гарнитура (део пети)

Dubrovnik 1950-2021-08-25_153141.jpg
Dubrovnik-1950. Source / Извор:

“If they are good under hand, then they are good”
— IM Živoslav Nikolić on the chess pieces design

There is a moment when people start taking chess seriously. You can recognize it when you no longer have a peace of mind over won or lost game. That moment is a kind of crossroads, which in extreme cases can lead you to a destructive passion. Fortunately, most people have no desire to dedicate their entire lives to a regular game, no matter how beautiful it may be. But that beauty of the game is the call of the mermaid, and I recognized my moment when I enrolled in the college. There I had my first chance to play chess more seriously…

It was in the early eighties, when the Faculty of Law, where I studied, organized a tournament in which we had to choose a team that will represent our high school at the Student Chess Olympiad. The first four top ranked entered the team directly, and the fifth and sixth man could hope to enter as substitutions.

Until that moment, I played chess for pure fun, mostly on variants of generally available sets of designs taken over from the time of the Austro-Hungarian Empire. The requirement for the tournament is that each participant must bring their own set, and so I brought the one I had, which is now with my nephew Pavle:

„Ако су добре под руку, онда су добре“
— ИМ Живослав Николић о дизајну шаховских фигура

Постоји тренутак кад шаховску игру људи почињу да схватају озбиљно. Можете га препознати кад вам више није свеједно да ли сте партију добили или изгубили. Тај тренутак је једна врста раскрснице, која вас у екстремним случајевима може одвести у разарајућу страст. Срећом, већина људи нема жељу да читав живот посвети обичној игри, ма колико она лепа била. Али та лепота игре представља зов сирене, и ја сам тај тренутак препознао кад сам уписао факултет. Први пут сам тамо дошао у ситуацију да шах играм озбиљније…

Било је то почетком осамдесетих година, кад је Правни факултет на ком сам студирао, организовао турнир на коме је требало изабрати екипу која ће нашу високу школу представљати на студентској шаховској олимпијади. Прва четворица су директно улазила у екипу, а пети и шести су се могли надати да уђу као резерве.

До тог тренутка шах сам играо из чисте забаве, углавном на варијантама опште доступних гарнитура дизајна преузетог још из времена аустроугарског царства. Захтев за турнир је да сваки учесник мора донети своју гарнитуру, и тако сам ја понео ону коју сам имао, а која је сад код мог сестрића Павла:


Every day, the strongest player among us entered the classroom where the tournament was played, carrying a rolled green-cream vinyl chess board under his arm, a bag with nice big plastic pieces in his hand, and greeted us with a wide smile with the words: 'What’s up, non-*uckers!’ Typical of a man who knows what complete devotion to chess means. 😁😆

When it was my turn to play with him, of course there was no question of whose pieces we are going to use for the game. His set was so much better that they were a clear choice. He was without a doubt a better player for at least two categories, and I lost the game smoothly. But I was amazed by the beauty and stability of the pieces we played with. I couldn’t believe how different that experience was from playing chess on a relatively small board and with pieces you weren’t allowed to move too fast so they wouldn’t fall all over the board. I immediately decided that I had to have such a set. At that time, I did not know the name of these pieces, nor their history. His set showed signs of fierce (ab)use, the pieces had visible damage from the ‘collision’, one Queen did not have a ball on the top, but that chessmen still enchanted with their beauty and functionality.

Immediately after the tournament, I started searching, and soon bought them. They were not expensive either, since it was a light, non-weighted set, but even in such a variant, the pieces were extremely stable. The only thing I didn’t like was the board with the green fields. It wasn’t until many years later that I learned that it was this combination of board colors and pieces that was a favorite of former world chess champion Robert Fischer:

Свакога дана у учионицу у којој се играо турнир, улазио је најјачи играч међу нама носећи испод мишке уролану зелено-крем шаховску мушему, кесу са пластичним фигурама у руци, и поздрављао нас је уз широк осмех речима: ‘Де сте, не*ебичари!’ Типично за човека коме је познато шта значи потпуно посвећивање шаху. 😁😆

Кад је дошао ред да играм с њим, наравно да се није постављало питање чијим ћемо фигурама играти. Његова гарнитура била је толико боља да су оне биле јасан избор. Он је без дилеме био бар за две категорије бољи играч и ја сам партију глатко изгубио. Али остао сам запрепашћен лепотом и стабилношћу фигура којима смо играли. Нисам могао да верујем колико се то искуство разликовало од играња шаха на релативно малој табли и са фигурама које нисте смели померати пребрзо како не би падале. Одмах сам одлучио да морам имати такву гарнитуру. У том тренутку нисам знао ни назив ових фигура, ни њихову историју. Његова гарнитура показивала је знаке жестоке (зло)употребе, фигуре су имале видљива оштећења од ‘судара’, једна дама није имала куглицу на врху, али ипак су опчињавале лепотом и функционалношћу.

Одмах после турнира започео сам потрагу, и ускоро их купио. Нису биле ни скупе, пошто је у питању била лака, неотежана гарнитура, али и у таквој варијанти фигуре су биле изванредно стабилне. Једино ми се није допадала табла са зеленим пољима. Тек много година касније, сазнао сам да је баш та комбинација табле и фигура, била омиљена бившем шаховском шампиону света, Роберту Фишеру:

Robert Fischer with the Dubrovnik set. Source / Извор:

Bobby-Fischer-Cropped_1200-with Dubrovnik Set.jpg

Bobby with Dubrovnik_cr.jpg

Bobby with Dubrovnik-2021-03-25_121308.jpg

Bobby Fischer - LIFE-A1yVHVGnejL.jpg

Fischer had a Zagreb version of the set, which was sketched by the famous cartoonist Andrija Maurović, and handmade by the late Zagreb master Vjekoslav Jakopović. The set was seized by the bank in whose safe Fisher kept the pieces as jewels, at the moment when the former world champion was left without the means to pay the rent for the safe. Hence his anger and warning not to buy stolen property, because those pieces at the auction today could easily reach a price of several hundred thousand dollars:

Фишер је имао загребачку верзију гарнитуре коју је скицирао познати стрип-цртач Андрија Мауровић, а ручно израдио покојни загребачки мајстор Вјекослав Јакоповић. Гарнитуру је запленила банка у чијем је сефу Фишер држао фигуре као драгуље, оног тренутка кад је бивши светски шампион остао без средстава за плаћање закупа сефа. Отуд његова љутња и упозорење да се не купује украдена имовина, јер би те фигуре на аукцији данас лако достигле цену од неколико стотина хиљада долара:

Dubrovnik II - 2021-08-25_164041.jpg
Source / Извор:

In the video, Fischer mentions the original set from 1950, which is very difficult to find today. This is exactly what he insisted on in the return match against Spassky in 1992:

Фишер у видеу помиње оригиналну гарнитуру из 1950. коју је данас веома тешко наћи. Баш на таквој он је инсистирао у реванш мечу против Спаског 1992:

Original / Оригинал. Source / Извор:

Return Match Fischer–Spassky, 1992 – test of the pieces

And here is a modern interpretation of the original made today by the Slovenian workshop ’NOJ’:

А ево и савремене интерпретације оригинала коју данас израђује словеначка радионица ‘Ној’:

Dubrovnik 1950-2021-08-25_164207.jpg
Modern interpretation (NOJ) / Савремена интерпретација (НОЈ). Source / Извор:


Let’s go back in history for a moment, to see how this extraordinary design came about, which deviates from the hitherto inviolable Staunton standard. The original pieces were designed by a Serbian sculptor and painter from Cetinje, Petar Poček, specifically for the IX Chess Olympiad, which was held in 1950 in the former SFR Yugoslavia, in Dubrovnik.


Вратимо се сад мало у историју, да видимо како је настао овај изванредни дизајн, који одступа од дотад неприкосновеног Стаунтон стандарда. Оригиналне фигуре дизајнирао је српски вајар и сликар са Цетиња, Петар Почек, специфично за IX Шаховску олимпијаду која се 1950. године одржавала у ондашњој СФР Југославији, у Дубровнику.

Petar Poček / Петар Почек. Source / Извор: Wikipedia

Poček had to meet several requirements with his design. The pieces, quite naturally, had to have an aesthetic quality, and they had to be functional, suitable for play, which means that they must be stable and have a secure grip – what the International Master Živoslav Nikolić, commenting on quality pieces, pointed out, saying that they must be ‘good under hand’.

Почек је својим дизајном морао да задовољи неколико захтева. Фигуре су, сасвим нормално, морале имати естетски квалитет, и морале су бити функционалне, погодне за игру, што значи да буду стабилне и да имају сигуран хват – оно што је интернационални мајстор Живослав Николић, коментаришући квалитетне фигуре, истакао рекавши да морају бити ‘добре под руку’.

Poček solved the problem of function and aesthetics brilliantly. The pieces had a fuller (fatter) base, which made them significantly more stable than the usual design, and from the imperial Austro-Hungarian design, he took the Bishop’s finials of the opposite color, which made the overview of the board during the game much better. However, the key deviation from Staunton standard followed not for chess, but for political reasons. Since the SFRY was a declared atheist state, it was necessary to remove religious symbols from the pieces. Thus, the Bishops lost the cut characteristic of the mitres of Catholic bishops, and instead of a cross, the King got – a ball!

Numerous variations of this set can be found on sale today, but these are the three interpretations that have been proven best in practice and estetics – the original Dubrovnik from 1950, Dubrovnik II, the Zagreb version from the sixties, and then so-called Minčeta variation in which the Rook is made chunky in the style of a tower of the Dubrovnik fortress:

Почек је проблем фунције и естетике решио бриљантно. Фигуре су имале пунију основу што их је учинило битно стабилнијим од дотадашњег уобичајеног дизајна, а из царског аустроугарског дизајна преузео је врхове ловаца супротне боје, што је преглед игре учинило много бољим. Међутим, кључно одступање од Стаунтон стандарда уследило је не због шаховских, већ због политичких разлога. Пошто је СФРЈ била атеистичка држава, било је неопходно уклонити религијске симболе са фигура. Тако су ловци изгубили зарез карактеристичан за митре католичких бискупа, а краљ је уместо крста добио – куглицу!

Данас се у продаји могу наћи бројне варијације ове гарнитуре, али ово су три интерпретације које су се најбоље показале у пракси – оригинални Дубровник из 1950, Дубровник II, загребачка верзија из шездесетих година, и тзв. Минчета варијација у којој је топ направљен здепаст у стилу куле на дубровачкој тврђави:

Dubrovnik versions-2021-08-19_211915.jpg
Dubrovnik evolution. Source / Извор:

Whichever version you choose, you won't go wrong. For example, I have a plastic, almost 40 years old Minčeta version that you can easily buy even today here:

Коју год верзију изаберете, нећете погрешити. На пример, ја имам пластичну, стару готово 40 година, Минчета верзију коју и данас можете лако купити овде:

Dubrovnik Minceta-2021-08-25_164315.jpg
Dubrovnik Minčeta. Source / Извор:

Шаховске фигуре Дубровник Загреб-5dd956f4bcf2481c1688d0c6-large.jpg
Source / Извор:

I still haven’t come across a better set for a blitz games. And I still think green vynil is disgusting. I recommend the brown-cream combination.

In those good old days when I bought these pieces, wooden ones were practically not on the offer. Today, you can find great wood interpretations from most manufacturers. For example, House of Staunton for about 200 dollars offers great sets, and if it’s too expensive for you, decent Indian reproductions can be found at a much lower price. If you care about getting top-notch handicrafts, you can sign up for the waiting list of the NOJ workshops, but I warn you that they are sold out until 2023!

Нисам још увек наишао на бољу гарнитуру за цугер. И још увек мислим да је зелена мушема одвратна. Препоручујем смеђе-крем комбинацију.

У она лепа времена кад сам ја куповао ове фигуре, дрвене практично нису биле у понуди. Данас можете наћи одличне дрвене интерпретације код већине произвођача. На пример, House of Staunton за око 200 долара има у понуди одличне гарнитуре, а ако вам је то скупо индијске варијанте могу се наћи по много нижој цени. Ако вам је стало да добијете врхунски ручни рад, можете се пријавити на листу чекања радионице НОЈ, али упозоравам вас да су они распродати до 2023!

Dubrovnik set-1_1_1.jpg
Source / Извор:

Dubrovnik set-2_8_2.jpg
Source / Извор:

Dubrovnik set-3_9_1.jpg
Source / Извор:

Cheap Indian set, $75. Source / Извор:

Dubrovnik NOJ-php0RsSKO.jpeg
Exclusive handcarved NOJ set with fat pawns. Source / Извор:

At those times, I could not find any weighted pieces, or a set with four Queens. Nowdays these are ordinary things. Today, you also can find wooden and plastic versions of Dubrovnik set in which the King has a cross again, but also luxury versions in which it is possible to change the top of the King as you wish!

У она времена нисам могао да нађем ни фигуре са отежањем, ни гарнитуру са четири даме. Сад су то обичне ствари. Данас се исто тако могу наћи дрвене и пластичне верзије у којима краљ поново има крст, али и луксузне верзије у којима је могуће на краљу мењати врх по жељи!

Plastic Kings with the cross and with the ball

Redesigned Zagreb variation

Bellevue High Polymer Weighted Chess Pieces with 3.75 Inch King and Extra Queens-61wxUS36rrL._AC_SL1000_.jpg
Redesigned Zagreb polymer version

If you want to see how the original Dubrovnik looks like, here is a set that belonged to Milan Vidmar, the grandmaster who was the chief arbiter at the IX Chess Olympics in Dubrovnik:

Уколико желите да видите како изгледа оригинал, ево гарнитуре која је припадала Милану Видмару, велемајстору који је био главни судија на IX Шаховској олимпијади у Дубровнику:

GM Milan Vidmar’s Set / Гарнитура Милана Видмара

IM Nikola Karaklajić’s Set, used in the return match between Fischer and Spaski in 1992.
Гарнитура Николе Караклајића којом је игран реванш меч Фишер–Спаски 1992.

Today, many tournaments are being played with plastic replicas of the original 1950 set. The shape is true to the original, but I don’t like the color of these plastic pieces at all:

Данас се турнири играју пластичним репликама оригиналне гарнитуре из 1950. године. Облик је веран, али боја ових пластичних фигура ми се уопште не допада:


On the other hand, all those who are dissatisfied with the color, shape or proportions, have one last option – they can make their own set!

С друге стране, свим незадовољнима бојом, обликом или пропорцијама, остаје последња могућност – да своју гарнитуру направе сами!

The design of the Dubrovnik set was the first serious deviation from the Staunton standard after 100 years of its dominance in the world of chess game. After Poček’s design, other designers began to think about what could be done to make the pieces even better. And of course, the lessons are learned. In the new versions of Staunton pieces, finesse and experiences from the beautiful Dubrovnik set are included. But that would be a topic in the next sequel of our series…
Following in the next part: Return to Staunton standard
Дизајн Дубровник гарнитуре био је прво озбиљно одступање од Стаунтон стандарда после 100 година његове доминације у свету шаховске игре. После Почековог дизајна и други дизајнери почели су да размишљају шта се може учинити да се фигуре учине још бољим. И наравно, лекције су научене. У новим верзијама Стаунтон фигура, укључене су финесе и искуства из прелепе Дубровник гарнитуре. Али о томе у следећем наставку наше серије…
У наредном наставку: Повратак Стаунтон стандарду

* * *

Related texts / Повезани текстови:

Winning at the End of Times? [eng/срп] Победа у последња времена?

Of Toxic Politics and Chess Disaster [eng/срп] О токсичној политици и шаховској пропасти

BITCOIN: FTX Crypto Cup Finals – A Fistful of Satoshies [eng/срп] БИТКОИН: Финале ФТХ Крипто Купа – За шаку сатошија!

BITCOIN: FTX Crypto Cup Semifinals – A Mosquito Attack! [eng/срп] БИТКОИН: Полуфинале ФТХ Крипто Купа – Комарац напад!

BITCOIN: FTX Crypto Cup – Quarterfinals [eng/срп] БИТКОИН: ФТХ Крипто Куп – Четвртфинале

BITCOIN: FTX Crypto Cup – Caruana Wins Prelims [eng/срп] БИТКОИН: ФТХ Крипто Куп - Каруана осваја квалификације

Mortimer’s Trap [eng/срп] Мортимерова клопка

Chess – A Memory Game

BITCOIN: FTX Crypto Cup – The Strongest Chess Tournament in the World! [eng/срп] БИТКОИН: FTX Крипто Куп – Најјачи шаховски турнир на свету!

Dragon Blunder! [eng/срп] Змајски превид!

Sicilian Wall Headbanger! [eng/срп] Главом кроз сицилијански зид!

It’s Over! (FIDE Candidates 2020-21 - Round 13)

Deconstructing Fabiano (FIDE Candidates 2020-21 - Round 12)

Anishiative! (FIDE Candidates 2020-21 - Rounds 11–12)

Bringing Down the Najdorf! (FIDE Candidates 2020-21 - Rounds 8–10)

FIDE Candidates tournament 2020… in 2021!

Gambit of Othello, the Moore of Venice!

Chess Set design: Lardy Set (Part IV) [eng/срп] Дизајн шаховских фигура: Лардијева гарнитура (део четврти)

Chess Set design: Staunton standard variations (Part III) [eng/срп] Дизајн шаховских фигура: Варијације Стаунтон стандарда (део трећи)

Chess Set design: Staunton Standard (Part II) [eng/срп] Дизајн шаховских фигура: Стаунтон стандард (део други)

Chess Set design: Medieval Age (Part I) [eng/срп] Дизајн шаховских фигура: Средњи век (део први)

HIVE blog20200320_205320.jpg

Universal Basic Income

Google detox starts here!


Check out ABRA and easily invest in 28 cryptocurrencies or BIT10, an index of the top cryptos. Use this link to sign up and get $25 in free bitcoin after your first Bank/Amex deposit, or 1.5% cash back when you exchange cryptos


3 columns
2 columns
1 column