^{Source / Извор: Wikipedia}

On Saturday, June 10th, forgotten in a prison cell in North Carolina, Theodore Kaczynski died at the age of 81, of a reported suicide. Unabomber…

If you search on the Internet who was the Unabomber, about the terrorist and his heinous act – killing three politicians and injuring 23 more people by sending bombs through the mail. But Teodor Kaczynski was no mere psychopath. On the contrary. He was extremely intelligent, a brilliant mathematician, he entered Harvard at the age of 16 by skipping high school. After completing his studies in mathematics, he enrolled in psychology at Harvard.

In late 1967, the 25-year-old Kaczynski became an acting assistant professor at the University of California, Berkeley, where he taught mathematics. By September 1968, Kaczynski was appointed as an assistant professor, a sign that he was on track for tenure. And then, in 1969, he suddenly resigned, retiring first to his parents' house in Lombard, Illinois, and then in 1971 to a log cabin he had built in Lincoln, Montana. There he lived a simple life with little money and without electricity or running water, working odd jobs and receiving significant financial support from his family.

He sent the bomb packages from May 25th, 1978 to April 24th, 1995 – a total of 16 bombs. He became the subject of the largest and most expensive investigation ever organized by the FBI, and since he sent bombs mostly to universities and airline companies, the FBI named him UNABOM (University and Airline Bomber). In 1998, he was sentenced to eight consecutive life terms in prison without the possibility of parole. And now the most interesting part…

У суботу, 10. јуна, заборављен у ћелији затвора у Северној Каролини, у 81. години преминуо је Теодор Качински, после наводног самоубиства. Унабомбаш…

Ако по Интернету потражите ко је био Унабомбаш, о терористи и његовом гнусном акту – убиству троје политичара и повређивању још 23 особе слањем бомби преко поште. Али Теодор Качински није био пуки психопата. Напротив. Био је екстремно интелигентан, бриљантан математичар, Харвард је уписао са само 16 година прескочивши разреде средње школе. По завршетку студија математике, уписао је и психологију на Харварду.

Крајем 1967. 25-годишњи Качински је био кандидат за доцента на Калифорнијском универзитету у Берклију, где је предавао математику. До септембра 1968. Качињски је постављен за доцента, што је знак да је на путу за пуну професуру. А онда, 1969. изненада подноси оставку, повлачи се најпре у родитељску кућу у Ломбарду, Илиноис, а онда 1971. прелази у брвнару коју је саградио у Линколну у Монтани. Тамо живи једноставним животом с мало новца, без струје и текуће воде, радећи чудне послове и уз значајну финансијску подршку породице.

Пошиљке са бомбама слао је од 25. маја 1978. до 24. априла 1995. – укупно 16 бомби. Постао је предмет највеће и најскупље истраге коју је ФБИ икад организовао, а пошто је бомбе слао углавном по универзитетима и авионским компанијама, ФБИ му је дао назив UNABOM (University and Airline Bomber). Године 1998. осуђен је на осам доживотних робија без могућности помиловања. А сад најзанимљивије…

^{Source / Извор: RT News}

On September 19, 1995, the Washington Post published Ted Kaczynski’s Manifesto entitled “Industrial Society and Its Future.” In it he flawlessly described the perversion of the term 'left', destabilizing effect which technology has had on society, ‘surrogate activities’, wherein people strive toward artificial goals, including scientific work, consumption of entertainment, political activism and following sports teams… He predicted the inevitability of revolutionary change, as further technological advances would lead to extensive human genetic engineering and the adaptation of human beings to the needs of social systems, rather than the other way around. He tried to prevent all that with his bombs.

Вашингтон Пост je 19. септембра 1995. објавио Манифест Теда Качинског под насловом „Индустријско друштво и његова будућност“. У њему он је беспрекорно описао изопачење термина ‘левица’, дестабилизујући ефекат који је технологија имала на друштво, „сурогатне активности“, у којима људи теже вештачким циљевима, укључујући научни рад, потрошњу забаве, политички активизам и праћење спортских тимова… Он је предвидео неизбежност револуционарних промена, пошто ће даљи технолошки напредак довести до екстензивног људског генетског инжењеринга и прилагођавање људских бића потребама друштвених система, уместо да буде обрнуто. Све је то он покушавао својим бомбама да спречи.

“Industrial Society and Its Future”
(The New York Times Archive)
* * *
„Индустријско друштво и његова будућност“
на енглеском (Архива Њујорк Тајмса)

“Industrial Society and Its Future” (.pdf)
* * *
„Индустријско друштво и његова будућност“
(.pdf на енглеском)

It's simply amazing how a man capable of seeing the future so precisely is unable to find a better way to articulate resistance to his visions. Even his degree in psychology did not help him in this. However, that man must be credited with being the first to openly step outside the Centralized Hierarchical Political Matrix. Can you guess who was the first to give him that recognition?

Просто запањује како човек способан да тако прецизно види будућност, није у стању да пронађе бољи начин за артикулацију отпора својим визијама. У томе му чак ни диплома из психологије није помогла. Ипак, том човеку се мора признати да је први који је отворено искорачио ван Централизоване Хијерархијске Политичке Матрице. Можете ли да погодите ко је први који му је то признање одао?