^{Photo by @lighteye}

Данас, другог априла, према најстаријем календару на свету, тачно у 12:00 наступила је нова 7529. година. Срећна вам Нова Година!

Smederevska-tvrdjava-(6)_1383154936.jpg

Превод текста са језика којим су Срби говорили пре језичке реформе, натписа са куле смедеревске тврђаве, која сведочи о постојању српског календара:

„Христу Богу благоверни деспот Ђурађ, господар Србљем и поморју зетском. Наредбом његовом сазида се овај град у години 6938“

Према садашњем, Грегоријанском календару, већина људи слави Нову Годину усред зиме и у поноћ. Пракса коју је започела католичка црква. Ако се, међутим, вратимо мало дубље у историју, на старом српском календару нова година почиње у подне кад се завршава зима и почиње лето. Тако да би сасвим исправно било честитати у старом стилу, Ново 7529. Лето!

Искористићемо ову прилику да дамо реч Милану Стеванчевићу, пензионисаном инжењеру електронике и телекомуникација који је стицајем околности у својој професији дошао до сазнања о томе како функционише стари српски календар.

Милан Т. Стеванчевић, дипломирани инжењер електронике и телекомуникација, у пензији, рођен је 30. септембра 1937. године, у Београду. Објавио је више научних радова који су разматрани и усвојени од стране Међународног консултативног комитета Међународне уније за телекомуникације, која је специјализована агенција Уједињених нација. Ови радови су добили највеће светско признање и објављени су 1982, 1986. и 1990. године, у Raport 840, Spectrum Utilization Volume 1 CCIR. Овај извештај представља први признати научни допринос Југославије, сада Србије, из области телекомуникација у Уједињеним нацијама.

Остаје тајна како су наши преци били у стању да без било каквих инструмената прецизно одреде тачке магнетних пресека када почињу лето и зима. Али прича о српском календару крије још много занимљивих открића. На пример, фалсификовање историје од стране византолога, ‘историчара’ задужених да историју прилагоде психопатама са амбицијама да буду господари света. Господин Стеванчевић је већ дубоко у деветој деценији, али његово излагање вреди послушати: