Једнога дана, узнемирени је човек дошао Сократу: „Јеси ли, Сократе, чуо шта је твој пријатељ урадио? Морам ти одмах рећи.“
„Чекај мало“, прекиде га мудрац. „Јеси ли просејао оно што желиш да ми кажеш кроз три сита?“
„Кроз три сита?“ упита човек изненађено.
„Да, да, кроз три сита. Прво сито је истина. Јеси ли испитао да ли је све што желиш да ми кажеш заиста истина?“
„Не, управо сам чуо и…“
„Онда си сигурно просејао кроз друго сито, које је доброта. Ако не можеш да докажеш да је оно што желиш да ми кажеш истина, да ли је бар добро?“
Човек је оклевајући одговорио: „Нимало – управо супротно…“
„Аха!“ прекиде га Сократ. „Онда хајде да употребимо треће сито и видимо да ли је оно што желиш да ми кажеш – и оно што те је толико узнемирило – неопходно!“
„Сигурно није неопходно…“
„Па добро онда“, осмехну се мудрац, „пошто то није ни истина, ни добро, ни неопходно, боље је да заборавиш на то и да не оптерећујеш тиме ни себе ни мене!“
From the comic book 'Philosophy: a Discovery in Comics', by Margreet de Heer
