Poslednje vesti iz Doboja slušao sam 2014. Upravo je Doboj bio jedan od gradova koji su najteže pogođeni poplavama te godine. Čak je trebalo da idem tamo sa ekipom volontera, ali sprečila me upala pluća. U tom gradiću sam poslednji put bio dok je još bio rat. Grad na prvoj liniji, detonacije, oskudica, smrt. Nikako ne mogu reći da mi je ostao u bilo kakvom sećanju, a pogotovo ne lepom. Takve stvari ljudi zaborave. Malo ko želi da se seća lošeg, a kada potisnemo te loše stvari, potisnemo nekako i mesta na kojima su se dešavale.
Nedavno me drug pozvao da mu pravim društvo na putu u Doboj. Rodni listovi, papiri, pojma nemam, jedna od stvari koje morate da ‚‚GANJATE" u mestu u kome su vas upisali u knjigu rođenih. Zbog tog je on morao da ide, a meni sama ideja na prvu i nije zvučala primamljivo. Međutim, ajde, rekoh, da vidim i taj Doboj ponovo.
Kada smo ulazili u grad, nisam obraćao neku posebnu pažnju na sam izgled grada. Na prvu se čini uobičajeno sumorno centralno-bosansko mesto. Sačekao sam druga da završi sa birokratama, pa smo prvo krenuli da se vozamo po gradu. Da tražimo kafu, klopu ili šta već.
Prvi mural na koji smo naišli bio je Layne Staley. Tj prvi koji mi je uhvatio pažnju, kako ćemo posle primetiti.
Wow. Otkud Layne u Doboju?
Pa Milan i Magi..
Pa Bata i Manda.
Pa Čkalja jbt.
Tu smo već odustali od klope, uzeli kafu za poneti i krenuli u ‚‚lov" na murale.
Džimi, Rej
Milena i Dragan.
Spomenko Gostić
Tesla
Novak i Silvana
Pavle, Bata, Zoran i ostali iz "nebeske kafane"
Ćopić, Andrić
i mnogi drugi.
Većinu sam uspeo da vidim samo na fotkama, a ima ih zaista mnogo.
Tek kad smo se vratili kući, počeo sam da tražim neke informacije, tipa ko su autori, otkad sve to traje..
Ispostavilo se da je sve to rad jednog momka.
On zove Deni Božić i on je taj koji od 2013. ‚‚menja sliku grada".
Teško je i nabrojati, a kamoli opisati sve njegove radove. Teško ih je i fotografisati, jer bez "okvira" i "pozadine" koju čini grad Doboj to nekako nije to. Fotografije ne ostavljaju ni približan utisak kao kada slučajno ‚‚naletite" na ogromnog Majkla Džeksona između zgrada.
Pre Denija, ti isti zidovi su služili za političke, navijačke i kretenske parole. Da sam ja gradonačelnik, zaposlio bih dečka da nastavi sa ovim poslom. Dao mu nagradu za životno delo ili šta već ide...
izvor forografija: http://globalstreetart.com/deni, FB profil DBart, telefon
p.s.
Hvala 
